CLUBSTERBEN - odlazak klubova u zaborav (prvi deo)

Prema podacima iz 2022., neprofitna organizacija Clubcommision Berlin je sačinila listu od preko 80 klubova koji su zatvoreni u poslednjih 60 godina, dok je samo dve godine kasnije brojka drastično porasla - više od 100 klubova u jednoj deceniji je nestalo, dok je čak 40 zatvorilo svoja vrata u zadnjih pet godina. O istraživanjima Clubcommisiona već smo pisali, krajem prošle godine.

Iako gašenje klubova u Berlinu izgleda kao teška i poražavajuća stvar za globalnu klupsku scenu, neophodno je staviti stvari u kontekst i pogledati iz drugog ugla: "Smrt klubova" nije ništa novo; ova kovanica nastala je pre više od 30 godina.

Svako vreme ima svoje probleme i trendove; mnogi klubovi su se zatvorili, ali još uvek postoje i opstaju prostori koji su izdržali zub vremena. U nastavku se upoznajemo sa najbitnijim akterima proteklih decenija koji su uticali na Clubsterben.

1990 - POČETAK "KRAJA"

Termin Clubsterben skovan je početkom devedesetih godina prošlog veka kada je "nestanak" klubova i počeo. Treba imati na umu da su klubovi u Berlinu mahom počinjali bez dozvole ili kao privremena mesta okupljanja istomišljenika, te je sama priroda klubova u startu bila drugačija. Nakon pada Berlinskog zida, napušene zgrade i ruševine nakratko su postajale DIY prostori koji su privlačili ljude željne zabave, bega od stvarnosti i slavljenja slobode.

Uskoro su i zvanični klubovi počeli da se otvaraju. Konačan kraj mnogih prostora beleži se još tada, pa je Clubsterben postao stvaran statistički podatak. Klabing je, paradoksalno, sebi samom, ali i glavnom gradu Nemačke, pa i šire, doneo probleme: gentrifikacija je otpočela, a mnogi investitori, poput Padovicz grupe, kupili su veliki broj napuštenih i oronulih zdanja u četvrti Friedrichshain, budućem centru belinskog klabinga.

Prvi zvanični techno klub Tresor (1991.) ''pronašao'' je svoje mesto u sefu robne kuće Wertheim, te je ubrzo postao jedna od vodećih figura međunarodne tehno scene. Samo nekoliko godina kasnije, Love Parade je prerastao u jedan od najmasovnijih događaja u istoriji grada. 1995. ovaj događaj je posetilo oko 500.000 ljudi, dok je njegov početak (1989.) kao registrovani politički protest za mir, međunarodno razumevanje i borbu protiv razoružanja posetilo samo 150 ljudi.

Za Tobiasa Rappa, urednika magazina Jungle World i novina Die Tageszeitung, bilo je normalno da se klubovi otvaraju i zatvaraju - tadašnji pristup bio više DIY, a manje ozbijan biznis. U knjizi Lost and Sound: Berlin, Techno und der Easyjetset, on u detalje, uključujući i tračeve, objašnjava razvoj Berlina, fokusirajući se na ''nulte godine'' - Easyjet turizam 2000ih, post-Love Parade stanje scene, promenu mentaliteta sa hard techno klubova (Tresor) na pop techno (Low Spirit Label) i uspon minimala.

2000 - PROFESIONALIZACIJA i KOMERCIJALIZACIJA SCENE

Tokom početka 2000ih, Berlin je imao veliki finansijski dug koji je doveo do gašenja pomoći lokalnim umetničkim strukturama; komercijalni ''rejv balon'' devedesetih je počeo da se ''izduvava'', usled smanjenog broja posetilaca na masovnim događajima. Ovome sudi statistika organizacije Love Parade koja beleži pad sa oko procenjenih 1.5 miliona (1999.) na 750.000 (2002.). Usled neisplativosti i gubitka statusa demonstracionog pokreta, parada je otišla u stečaj, nakon čega ju je kupila kompanija Lopavent.

Berlin je imao imidž ''siromašnog, ali seksi'' grada i postao globalno mesto okupljanja ljudi koji su želeli da se za mali novac provedu dobro. Easyjet turizam postao je veliki izvor prihoda, pa je zbog naleta turista, dosta berlinskih klubova uvelo i do dan-danas sprovodi rigorozna pravila na vratima kako bi obezbedili prednost lokalnim posetiocima.

Mnogi klubovi morali su da se presele, poput kultnog Tresora koji je najpre bio ugašen 2005., da bi se, dve godine kasnije, ponovo otvorio na drugom mestu. Iako su kirije bile prihvatljivije od većine evropskih prestonica, ovo je prvi put da je grad video poskupljenje zakupnina za prostore koje su klubovi iznajmljivali.

Kako je scena postajala komercijalnija i profesionalnija, tako je i zakon strože počeo da se primenjuje. GEMA, nemačko udruženje koje štiti kompozitore, tekstopisce i muzičke izdavače, počelo je da sprovodi svoja prava u nameri da zaštiti umetnike pod svojim okriljem - izdata je naredba da se skine preko 600 videa sa servisa YouTube, tadašnje platforme u rapidnom usponu. Pošto je 60-godišnji model zastareo, a problemi se nagomilali, protesti protiv silne birokratije bivali su sve češći. Iako su klubovi plaćali takse, sistem je imao problema sa nadoknadama za umetnike iz domena elektronske muzike.

2010 - URBANIZACIJA i EASY JETTING VRHUNAC

2013. godine, GEMA je drastično promenila sistem oporezivanja uvećavši mnogim klubovima troškove za 1000%. Do tada, klubovi su plaćali fiksni porez što im je pomoglo da ostanu isplativi, dok su nakon uvođenja novog sistema morali da plaćaju namete na osnovu veličine prostora, cene karata, kao i trajanja događaja dužeg od 5 sati. GEMA je takođe uvela praksu naplaćivanja upotrebe laptopova, CD, USB i hard drajvova po digitalnoj traci.

Nakon što je gentrifikacija počela da uzima maha, novi problemi počeli se da se gomilaju: pritužbe na buku od komšija stizale su sa svih strana. Neki lokali skupo su platili zvučnu izolaciju ne bi li im događaji na otvorenom bili mogući. U tom su im umnogome pomogle i gradske vlasti, ali usled velikog broja žalbi, čelnici grada počeli su da uvode su sve rigoroznije sigurnosne mere.

Većina klubova u Berlinu nije posedovala prostore u kojima je ogranizovala žurke (što je slučaj i danas), već su to bili investitori i vlasnici objekata. Cene kirija su skočile 2017., posebno za klubove, jer su se mnogi od njih nalazili u nekada industrijskim zonama pretvorenim u luksuzne tech kancelarije i stambene prostore. Uskoro je i autoput A100 počeo sa izgradnjom, što je signaliziralo buduće probleme.

Prema Clubcommision Berlin, ''techno turizam'' je 2018. stvorio prihod od 1.5 milijardi evra, što je definisalo ekonomsku isplativost, ali se istovremeno izgubio underground osećaj zajednice. Na globalnom nivou, umetnici su počeli da povećavaju visine honorara, što je dovelo do uspona festivalske kulture (isti novac za veći izbor), imidža DJ superzvezdi sa fokusom na hedlajnere, opadanja kulture rezident DJeva, pa samim tim i lojalnosti publike.

2020 - KORONA I GENERACIJA Z

Period koronavirusa devastirao je scenu i fundamentalno promenio kulturu, počevši od znatnog manjka novca za život i nedostatka razumevanja kulture usled nemogućnosti izlazaka i socijalzacije u klupskom okruženju. Društveni mediji, sa akcentom na TikTok, uticali su na formiranje ukusa, imidža i svesti o klupskoj kulturi i njenom doživljavanju. Berlinska streaming platforma HoR postala je jedan od dominantnih uticaja na Gen Z, te je brzi, tvrdi i edgy imidž definisao zvuk i izgled nove generacije, dok su afro house, mood music i etnički zvuci manjinskih grupa dominirali drugom stranom publike.

Postavši dominantna ''ciljna grupa'', usled smene generacija, svojim ležernim odnosom prema klabingu, nova generacija počela je da diktira trendove. Nepisana pravila koja su kulturu održavala bitnom zamenili su snimanje sadržaja, akcenat na vizuelnom doživljaju, anksioznost i manjak društvenog fitnesa na podijumima. Konzumacija alkohola je drastično opala usled fokusa na zdrav način života i "trezne žurki", navike celonoćnih izlazaka u zatvorenim prostorima mahom su zamenili izlasci na otvorenom preko dana, a celokupna posećenost gotovo se prepolovila.

Usled strmoglavog uspeha DJ ličnosti i dobijanja statusa superzvezdi, kultura je prebačena sa komunalnih prostora na imidž pojedinaca i brendove koje oni zastupaju. Nove generacije počele su da cene festivale i velike događaje u odnosu na klubove koji su napravili imidž grada, a određene non-compete klauzule u ugovorima otežavaju program manjim, nezavisnim klubovima. Rezidenti zgrada nadomak klubova su povećali broj prijava i pojačali intenzitet prijavljivanja klubova, što je rezultovalo racijama.

Iako su klubovi u Berlinu dobili status kulturnih mesta 2021. godine, što je značilo umanjivanje poreza, vladin budžet za umetnički sektor je bio skresan za 130 miliona samo tri godine kasnije, rezultujući protestima umetničke zajednice. Problemi poput promene kulture izlazaka, platne moći i navika publike, uvećane cene honorara, gentrifikacije i rasta kirija za najam prostora i dalje su prisutni i nastavljaju da drastično utiču na scenu, kako u Berlinu, tako i van njega...