(Don't) prepare to flash - Pošast ili neophodnost u klubu?

Telefoni su neophodni u promovisanju žurki. U isto vreme, oni kvare doživljaj ljudima koji jednostavno žele da uživaju u muzici, prepuste joj se i potpuno dožive momente koji se dešavaju u klupskom mraku, momente koji se nikada više neće ponoviti.

Ovim tekstom želimo da skrenemo pažnju na preovladajući trend koji se dešava na svetskoj i domaćoj elektronskoj sceni - telefoni podržavaju i promovišu elektronsku muziku, dok je u isto vreme proždiru i isisavaju njenu poentu. U nastavku pričamo o dobrim i lošim stranama upotrebe telefona na žurkama, kako svetski klubovi rešavaju taj problem i da li je toliko jednostavno zabraniti telefone na žurkama...

DOBRO: PROMOCIJA BRENDOVA

Snimanje žurke zavisi od toga kako se postavite prema svom događaju. Najbolji promotivni sadržaj često dolazi sa same žurke. Snimci proteklih izdanja i intenzivni momenti tokom kojih masa gubi razum zbog pesme koju je DJ pustio, neki su od promotivnih materijala kojima se ljudi efektivno služe kako bi ispromovisali svoj brend. Ovo je bitno, jer pokazuje kako se publika provela na žurci te kako bi dokazali svoj kredibilitet i privukli nove posetioce.

Kako to rade promoteri, tako i posetioci. Najbolja reklama uvek dolazi od posetioca žurki koji istovremeno postaju (mikro)influenseri performera, prostora i brendova koje podržavaju na svojim društvenim medijima. Istovremeno, oni beleže momente koji su za njih bili vrhunci žurke (highlights). Neki koriste snimke na društvenim mrežama, kao i Shazam i slične aplikacije, kako bi otkrili koja ih je pesma inspirisala i kako bi otkrili nove izvore muzike.

LOŠE: UBIJANJE VAJBA I PRIVATNOSTI

Jedan od najboljih načina da se ubije atmosfera na žurci je da obasjate celu prostoriju blicevima i lampama vaših kamera. Jedan od razloga zašto ljudi biraju da plešu u mraku je taj osećaj zajedništva i slobode pokreta kako bi se zaboravile muke i misli koje ih more. Neko želi da se mazi i ljubi, neko da izdivlja i oslobodi zver, a ima i ljudi koji rade stvari koje jednostvno nisu za javnost, ulicu i društvene medije.

Poenta eskapizma na žurci je poštovanje tuđih granica u klubu, dok istovremeno dozvoljavate ljudima oko vas da budu svoji, jer nigde drugde ne mogu sebe da iskažu na taj način. Mrak je intima, a svetlo život pod lupom. Snimanje atmosfere u klubu znači snimanje ljudi koji to možda ne žele i svetlo ih čini anksioznim i nesigurnim. To što neko žudi za delićem iskustva kojeg ne želiš da zaboravi, ne znači da neko drugi želi da ga pamti i da bude prepoznat.

DOBRO: KOORDINACIJA GRUPE

"Ja sam kod levog zvučnika", česta je rečenica koju možete čuti od ljudi koji frekventno posećuju klubove. Telefoni u klupskom setingu su neophodni, jer pomažu ekipi da se dogovori i da pronađu jedni druge u masi ljudi. Ono što je jako bitno je mogućnost kontakta nadležnih ljudi u slučaju da se desi neki problem. Zbog toga, sredstva komunikacije će uvek biti neophodni deo svakog od nas, kako bi sprečila eskalacija problema.

Ukoliko želite da javite gde se nalazite, a ne znate ulicu i broj, to je jako lako uraditi kroz check-in ili slanjem lokacije kojim stavljate do znanja svojim prijateljima i hitnoj pomoći kako da najbržim putem dođu do vas. NAPOMENA: Ukoliko se desi požar - napustite prostor istog momenta! Žvot nije vredan ekskluzivnog snimka iz kluba koji gori. Svoje živote je nedavno izgubilo četrdesetoro ljudi u klubu Le Constellation, u letovalištu Crans-Montana.

LOŠE: DISTRAKCIJA I MANJAK POŠTOVANJA PREMA SEBI

Ako je neko na telefonu, često snima ili skroluje besciljno na društvenim mrežama, da li je ta osoba zapravo prisutna na žurci? Postoji nešto što se zove immersion, na srpskom udubljivanje ili uranjanje. Ako smo na telefonu, poenta žurke gubi smisao, jer onda zapravo nismo tamo, u tom momentu, već na internetu. Kada koristimo uređaje na žurci, gubi se nit koja pomaže ljudima da se dublje povežu sa artistima, prepuste se atmosferi i osete pravi vajb mesta.

Kako su osvetljenje i ozvučenje pažljivo orkestrirani da pruže jedinstven osećaj tog prostora, tako svaki bljesak vašeg telefona kvari doživljaj svima oko vas. Ovo najviše škodi ljudima koji su se potrudili da prostor bude jedinstven i da doživljaj bude na visokom nivou. Posetioci žele da se vrate na mesto u kom se osećaju prijatno, a telefoni ubijaju tu želju. I naravno, najviše od svega, ljudi žele da plešu. Ukoliko je neko svestan da igra čudno i plaši se toga, ta osoba ne želi da je iko snima. "Želim da se otkačim, i to je sve", kako to grupa Azra kaže u jednoj svojoj pesmi...

DOBRO: RASKRINKAVANJE I FOKUS NA PROBLEME

Ukoliko vam je neko obećao dobar provod, ali nije dostavio, snimci to najbolje pokazuju. Bilo da je to DJ, promoter ili prostor za koje ste platili ulaz, i danas postoje ljudi koji ne poštuju neke osnovne standarde i/ili ne ispunjavaju ono što je vama bilo interesantno tokom promocije žurke. Bilo da su u pitanju kvalitet zvuka, higijena ili neprilično ponašanje, skretanje pažnje na ovakve probleme, odgovornost je posetilaca prema ostatku scene.

Takođe, postoje zabavljači koji sebe predstavljaju kao DJeve, a puštaju unapred spremljene setove. Ovo ubija osećaj prisutnosti u trenutku i onaj koji obećava da je izvođač tu zbog publike. U redu je ukazati na propuste i varke ljudi kojima ste dali svoje vreme i novac. Ovim sprečavate da se ponove slični propusti i promovišu poražavajući stavovi prema posetiocima koji od njih očekuju kvalitet i pažnju.

LOŠE: JEDAN MOMENAT NE PODRAZUMEVA SVE

U psihologiji prodaje postoji nešto što se zove peak customer experience, što u prevodu znači vrhunac iskustva potrošača. Ovo se odnosi na memorabilni doživljaj mušterije i interakciju tokom koje je ostvarena kupovina. Peak-end pravilo kaže da ovaj odnos oblikuju emocionalno najintenzivniji trenuci, pozitivni i negativni, a ne prosek celokupnog iskustva. Zbog ovoga su ti ekstatični momenti od petnaestak sekundi toliko moćni u marketingu.

Međuzim, ti isti momenti mogu da budu jako loši za percepciju cele žurke, a jako dobri za brendove koje, snimanjem i kačenjem videa na internetu, bespovratno podržavaš. Kako mnogi danas vise na društvenim mrežama u potrazi za sadržajem, tako mnogi žele da imaju sadržaj kojim će se istaći - influenseri vole da zarađuju od lakih snimaka. Da li stvarno mislite da je jedan magični momenat, zapraćen i zapamćen tvojom kamerom, jednak doživljaju cele žurke? Ili nekoliko dobrih klipova od 15ak sekundi?

REŠENJE: KAKO NAJVEĆI SVETSKI KLUBOVI POSTUPAJU

Fabric i FOLD u Londonu, SOUP Kitchen i Amber's Club u Mančesteru, kao i brojni drugi klubovi širom sveta, imaju posebne mere sprovođenja - lepljenje stikera preko telefona na ulazu sa upozorenjem da će im biti oduzeti ukoliko prekrše usmeni ugovor na koji su se obavezali. Postoje densflor monitori, ljudi koji su pozicionirani na podijumu za ples, kako bi ljubazno podsetili ljude na dogovor, ali i kako bih ih izbacili iz kluba ukoliko ne poštuju pravila.

Neki njujorški klubovi koriste Yondr torbice, u koje posetioci ubacuju telefone te im oni nisu dostupni, dok ne izađu van prostora ili se pomere u neki deo kluba u kom je snimanje dozvoljeno. Ove implementacije i rešenja klubova služe kako bi se ljudi fokusirali na prisutnost u momentu i zapravo osetili vajb kluba, ostvarili konekciju uživo sa drugim ljudima i stvorili vatreniji ambijent zbog kog je klabing postao način života. Klub nije samo djuskanje i šacovanje, već i interakcija sa ljudima koji vam mogu postati dugogodišnji prijatelji - ovo je esencija istraživanja u klupskom setingu.

CASE STUDY: KEINEMUSIK

Zbog lične bezbednosti i očuvanja intime, Berghain i Tresor imaju potpunu zabranu korišćenja telefona na densfloru, dok 90% berlinskih prostora ovaj princip striktno sprovodi. Takođe, izvođači koji se bave muzikom zbog stvaranja umetnosti i konekcije sa prisutnima, ne podnose bliceve i kamere tokom nastupa - osećaj je ravan maltretiranju, jer se prekida tok misli i analiza publike na podijumu (''čitanje publike'').

Keinemusik ekipa, koja dozvoljava snimanje telefonima, molila je ljude na njihovom nedavnom nastupu da prestanu da snimaju. Ti isti telefoni su im pomogli u snimanju momenata i učinili da dospeju u žižu javnosti, ali su i potpuno ubili vajb žurke - na njihovim žurkama retko ko igra i u to možete da se uverite sami.

CENA: NIJE SVE TAKO JEDNOSTAVNO

Kao privatna preduzeća ili organizatori događaja, mesta održavanja događaja imaju pravo da postave pravila ponašanja kupaca na svom privatnom posedu, uključujući ograničenja korišćenja mobilnih telefona, sve dok su ta pravila razumna i ne krše zakone protiv diskriminacije. Kupci kojima se pravila ne sviđaju, mogu da odluče da ne posećuju mesto održavanja događaja.

U intervjuu za BBC, DJ i promoterka PJ Smith rekla je da su joj ljudi koji su je snimali dok je bila na pultu pomogli u njenom prisustvu na društvenim mrežama. ''Industrija se bori.'', rekla je. ''Ne mogu uvek da priuštim snimatelja.'', dodala je. ''Gubimo lokalne prostore tako brzo, moramo biti toliko fokusirani na to da nateramo ljude da dođu. Nije na nama da im govorimo šta mogu, a šta ne mogu da rade.''

PITANJA, PITANJA I JOŠ PITANJA

Ovim se postavlja niz pitanja - da li je isplativo klubovima da sprovode zabranu telefona u praksi? Da li mi imamo kulturu poštovanja jedni drugih u klubovima? Da li treba imati ekskluzivnost sa striktnim pravilima ili dozvoljavati svima da rade šta žele? Da li treba promovisati ples, društveni fitnes i konekciju među publikom ili je dokumentovanje momenata najbitnija stvar i pravi razlog za odlazak u klubove? I ko zapravo postavlja i diktira pravila - publika, klub ili kultura?