Od nostalgije do budućnosti – glazbeno putovanje sa Flee projektom
Naša suradnica razgovarala je s Olivierom Duportom, jednim od osnivača Flee glazbene platforme, posvećene dokumentaciji i unapređenju hibridnih kultura
Olivier Duport jedan je od osnivača muzičke platforme Flee koja funkcioniše i kao record label i izdavačka kuća - do sada su objavljena dva muzička projekta (Benga i Tarantism) u formi vinila i pratećeg muzičkog časopisa. Ideja je da svako muzičko izdanje prati kratka naučna publikacija koja će publiku bliže upoznati sa kontekstom u kojem je određena muzika nastajala, kao i njenim socio-političkim aspektom i geneologijom. Upoznajte Oliviera Duporta i Flee projekat.
m: Reci nam nešto više o Flee projektu? To je ukrštanje muzike, sociologije i muzike?
OD: Ideja je da izgradimo tajnu platformu koja povezuje kreativce i mislioce iz različitih sfera; stvorimo mesto razmene mišljenja o brojnim kulturnim fenomenima i temama. Projekat je iniciran kao odgovor na nedostatak konteksta u savremenoj muzičkoj produkciji, posebno rastući trend kombinovanja elemenata različitih muzičkih pravaca u savremenim pesama, ali bez razumevanja šire slike. Naša želja je bila da muziku tumačimo kroz različite okvire kako bismo bolje razumeli njene socio-političke i ekonomske implikacije.
m: Koliko ljudi je uključeno na radu ovog projekta?
OD: Flee projekat iniciralo je troje ljudi: Carl Ahnebrink, Alan Marzo i ja. Do sada smo imali prilike da sarađujemo sa ljudima različitih profila, uključujući sveštenike, umetnike, naučnike, istraživače i novinare. Flee slavi interdisciplinarnost u svim oblicima.
m: Šta misliš, da li naš muzički ukus govori o našem klasnom statusu u društvu?
OD: Bilo bi teško tvrditi drugačije. Izveštaji o potrošačkim navikama muzike ukazuju na to da se sve veća raslojenost naših modernih društava odražava i na vrstu muzike koju slušamo. Ipak, istina je da sve više i više ljudi ruši te barijere uz sve lakši pristup svim vrstama muzike. Pokušavamo da doprinesemo ovom trendu, ali istovremeno obraćamo pažnju na kontekstualizaciju muzike koju predstavljamo. Na taj način ljudi mogu slobodno da se sele iz žanra u žanr bez osećaja da su zarobljeni u Spotify algoritam ili klasne okove, istovremeno “upijajući” alate za bolje razumevanje slušanog.
m: Muzika kao eskapizam ili kao politički instrument? Ili oboje?
OD: Verujem da, kako je svaki muzički žanr povezan sa specifičnim kontekstom, odgovor na ovo pitanje nije jednoznačan i da se razlikuje od osobe do osobe. Možda su u pitanju obe stvari, a možda nijedna. Uz muziku poput Benge (glavna tema našeg prvog izdanja), to je bilo više bekstvo - u smislu da se ta muzika pušta i komponuje da slavi lepe stvari u životu, ali istovremeno, određene pesme prenose skrivene političke poruke koja spaja te dve dimenzije zajedno. U slučaju projekta Tarantisam i Pizzice, politika se pojavila tek kasnije, kada su etnomuzikolozi koju je komunistička partija naručila otkrili ovaj specifični fenomen i kroz istraživanje mu pripisali novo političko značenje. Prije toga, ova muzika nije imala politički značaj, dok je istovremeno predstavljala društvenu vezu između zajednica malih gradova u južnoj Italiji.
m: Dotaknuo si temu Benga projekta koji je vrlo interesantan. Reci nam nešto više o tome.
OD: To je naš prvi projekat – zainteresovali smo se za popularni kenijski muzički žanr – benga koji na jednom od tradicionalnih kenijskih jezika označava “lepo”. To je bila polazna osnova za FLEE istraživanje i projekat na kojem smo se suočili sa sa granicama savremene muzičke industrije i kulturne globalizacije. Proveli smo dosta vremena prikupljajući priče i činjenice u Keniji da bi konačno izdali kompilaciju sa afro stručnjacima Africaine808 ili Mukat, istovremeno mobilišući atipične umetnike poput Jaaca Eina Kalevija da pokažu da se različita okruženja mogu savršeno uklopiti i otvoriti razgovor o ključnim temama kao što su kulturna aproprijacija i asimetrični odnosi moći u kulturi koji uključuju različite aktere.
m: I za kraj – koji su budući planovi? U kojem pravcu će se razvijati Flee projekat?
OD: Trenutno radimo na izložbi i jednoj muzičkoj rezidenciji koja je povezana sa našim drugim izdanjem pod nazivom Tarantisam. To bi trebalo da se održi pre kraja godine u Italiji i izvan nje. Do tada se takođe nadamo da ćemo biti duboko u istraživanju trećeg muzičkog izdanja. Inspiracija nam doseže sve do u do Azije :). Ima i mnogo toga na našem umu i nadamo se da ćemo sve ovo vrlo brzo objaviti.