Mountain Music Fest predstavlja: Esa Williams i autentični zvuk Južne Afrike

Muzika Ese Williamsa je putovanje kroz kontinente, kulture i ritmove. Spajajući korene afričke muzike sa savremenim elektronskim zvukom, stvara setove koji nisu još jedan plesni događaj - već doživljaj za sva čula. Pred njegov nastup na Mountain Music Festu razgovarali smo o afro-house sceni, kulturnim uticajima, procesu stvaranja setova i pričama koje želi da podeli sa publikom u Srbiji.

U tvojim intervjuima kažeš da se kroz muziku pričaju priče različitih kultura. Koju priču bi voleo da publika u Srbiji ponese sa tvog nastupa?

EW: Nadam se da će ljudi otići sa osećajem da muzika može da pokaže koliko smo svi povezani. Tokom života sam putovao, ne samo da bih nastupao, već i da bih slušao, učio i razumeo zajednice koje su oblikovale muziku koju danas volimo. Moji setovi su odraz tih iskustava - od moje rodne Južne Afrike, preko Istočne Afrike, Brazila, Kube i mnogih drugih krajeva sveta. Voleo bih da publika prepozna zajedničke ritmove i istorije koje postoje između različitih kontinenata i da iz svega toga ponese radoznalost da dalje istražuje muziku i kulture koje možda još ne poznaje.

Kako vidiš razvoj afro-house scene danas i šta misliš da ljudi često pogrešno razumeju kada je ovaj žanr u pitanju?

EW: Veoma je uzbudljivo videti kako afro-house danas dopire do publike širom sveta, ali mislim da je sam termin postao veoma širok. Ljudi ga ponekad svode na određeni ritam bubnja, specifičnu melodiju, perkusije ili afričke vokale, a realnost je mnogo kompleksnija. Afrička plesna muzika je oduvek bila neverovatno raznolika i proizlazi iz potrebe ljudi da izraze sebe, svoju istoriju i identitet. Kontinent ima bezbroj muzičkih tradicija i savremenih elektronskih pravaca - od južnoafričkog GQOM-a, Amapiana i Shangaan Electra, preko angolskog Kudura, do festivala poput Nyege Nyege u Ugandi koji podržava nove generacije umetnika u istraživanju novih muzičkih pravaca. Za mene afro-house nije formula. To je prostor u kojem se susreću kultura, ritam i inovacija. Najzanimljiviji umetnici su oni koji donose sopstveni identitet, a ne oni koji pokušavaju da prate trendove, popularnost ili trenutni hajp.

Koliko lokalna kultura i muzika zemalja u kojima nastupaš utiču na način na koji pripremaš svoje setove?

EW: Svako mesto ima svoju energiju, istoriju i poseban odnos prema muzici. Uvek pokušavam da razumem gde dolazim pre nego što stanem za pult. To radim kroz razgovore sa lokalnim umetnicima i prijateljima, slušanjem muzike tog regiona ili jednostavno kroz vreme provedeno u gradu i upoznavanje njegove atmosfere. Ne mora nužno da znači da ću direktno puštati lokalnu muziku, ali sva ta iskustva utiču na način na koji gradim muzičko putovanje. Verujem da nastup treba da bude razgovor između umetnika i publike, a ne nešto što se nameće spolja ili pokušava da "obrazuje" slušaoce.

Kako bi opisao svoj muzički stil nekome ko te prvi put sluša?

EW: Opisao bih ga kao muziku zasnovanu na ritmu, energičnu u određenim trenucima, ali duboko ukorenjenu u crnačkoj muzici. Moji setovi se kreću između disco, house-a, broken beat-a i elektronske muzike, ali postoji nit koja povezuje te različite elemente. Bilo da nastupan kao DJ ili uživo, trudim se da stvaram trenutke koji su istovremeno emotivni i fizički pokretački. To je muzika za ljude koji plešu, a ne za one koji samo stoje i analiziraju.

Šta te najviše inspiriše kada biraš muziku za nastup?

EW: Najviše me inspirišu ploče koje su možda ostale neprimećene, ali nose neku ljudsku priču. To može biti stari terenski snimak iz Istočne Evrope, nepoznata južnoafrička disco ploča, novi elektronski producent koji pomera granice ili snimak živog benda sa neverovatnim muzičkim umećem. Uvek tražim muziku koja ima nameru i emociju iza sebe. Kada gradim set, manje razmišljam o pojedinačnim pesmama, a više o tome kako svaki deo doprinosi široj priči koju želim da ispričam

Koliko unapred pripremaš svoje setove, a koliko prostora ostavljaš improvizaciji u zavisnosti od energije publike?

EW: Veoma se detaljno pripremam jer želim da upoznam svoju muziku do najmanjeg detalja. Ipak kada nastup počne, dopuštam intuiciji da preuzme kontrolu. Nekada se pravac koji sam zamislio potpuno promeni jer energija publike zahteva nešto drugo. Upravo ti trenuci su često najvredniji, jer ne mogu da se isplaniraju - oni postoje samo u tom posebnom trenutku između mene i publike.

Kada pogledaš svoju karijeru unazad, šta bi izdvojio kao ključnu prekretnicu?

EW: Bilo ih je nekoliko, ali stvaranje mog poslednjeg albuma „Dala What We Must“ verovatno je bila najvažnija prekretnica. Taj album objedinjuje skoro dvadeset godina mog razvoja kao DJ-a i producenta - putovanja, istraživanja i saradnje sa muzičarima iz različitih zemalja. Nije nastao samo kao još jedan dance album, već kao način da dokumentujem sopstveno putovanje i zajednice koje su me oblikovale. Podsetio me je da muzika može da sačuva priče jednako snažno kao što može da stvori posebne trenutke na plesnom podijumu.

Sa kojim umetnikom ili producentom biste voleli da sarađujete u budućnosti?

EW: Ima ih mnogo, ali najviše me privlače umetnici koji imaju snažan kulturni identitet i iskrenu radoznalost. Bez obzira da li dolaze iz Afrike, Azije, Latinske Amerike ili Evrope, zanimaju me ljudi koji saradnju vide kao razmenu iskustava, a ne samo kao pravljenje jedne pesme. Upravo takvi razgovori često stvaraju najznačajniju muziku.

Koja je tvoja poruka za posetioce MMF Festivala?

EW: Radujem se što ću ovo iskustvo podeliti sa vama, mojim prijateljima iz Srbije - onima koje već poznajem, ali i onima koje ću tek upoznati. Svaki festival ima svoju jedinstvenu energiju i atmosferu, a ja sam uzbuđen što ću makar na trenutak postati deo vaše priče. Dođite otvorenih ušiju, otvorenog srca i sa udobnim cipelama za ples. Zajedno krećemo na jedno putovanje. Vidimo se na planini.