Perfo u susret МАГЛА žurci: Između svetla, tame i stalne potrage na danceflooru

Francuski producent sa adresom u Berlinu, Perfo, obeležiće svoj srpski debi na Magli, 26.04., u Para klubu. Sa izdanjima na prestižnim lejblovima poput Mord Records, Hayes Collective, 47 i Illegal Alien Records, Perfo se istakao na sceni po svom zvuku koji opisuje kao bogat, teksturalan, pun filmske atmosfere, dubokih padova i precizno skrojenih perkusija. Nakon zapaženog seta u Berghainu, spreman je da osvoji i beogradsku publiku. Povodom debija, uradili smo ekskluzivni intervju u kojem otkriva kako je vremenom razvijao svoj zvuk, šta sluša osim techna, da li je ikada sanjao da će puštati u legendarnim klubovima poput Berghaina, o svojim uverenjima i ritualima, ali i o beogradskoj sceni...

Zdravo Perfo, hvala ti što si izdvojio vreme za razgovor sa Mixmag Adriu. Nedavno si imao veliki set u Berghainu. Nastup u tako legendarnom prostoru često se smatra svojevrsnim ''vatrenim krštenjem''. Šta te je ta noć i taj klub naučio o nastupu i povezivanju sa publikom?

P: Puštanje u Berghainu te prvo natera da shvatiš koliko si daleko dogurao, ali iznad svega te uči poniznosti. Puštaš u neobičnim terminima i, kao neko ko je i sam rejver, razumeš da moraš da se prilagodiš tim slotovima. Raspoloženje i osećaj kulminacije su potpuno drugačiji i vrlo specifični i to direktno oblikuje način na koji nastupaš. U isto vreme, dobijaš neverovatan zvučni prostor za rad i light show koji ti omogućava da u potpunosti izraziš ono što nosiš u sebi, ali prvi put mi je bilo zaista teško da iz tog ludog soundsystema izvučem zvuk kakav želim i prenesem ga na publiku. Delovao je kao tvrdoglavi konj koji u početku ne da da ga zajašeš [haha], ali vremenom je postalo bolje.

Takođe bih rekao da te uči da se oblikuješ u odnosu na stalne promene u publici, od jutra do večeri, uz ljude koji dolaze i odlaze. Mnogo je faktora koje treba uzeti u obzir. Ako dolaziš iz klabinga i zaista ga razumeš, to je velika prednost. Razumevanje je ono što ti omogućava da se povežeš sa klubom i publikom. Rekao bih da to prevazilazi sam plesni podijum Berghaina i odnosi se na sve što se dešava u okviru kluba, na različitim nivoima. To ne moraš nužno da vidiš sa podijuma, ali utiče na raspoloženje ljudi, a samim tim i na to kako treba da se prilagodiš. Nekad je stvar u prihvatanju, nekad u tome da malo poguraš stvari i otvoriš nova vrata. Ta vrata su zastrašujuća, ali i izuzetno nagrađujuća. Berghain je klub koji mi je pokazao koliko može da ti vrati kao umetniku, ali i da ništa nije zagarantovano. Sve može brzo da se promeni. Ostaje samo konstantna potraga.

Tvoja produkcija ima vrlo prepoznatljivu atmosferu. Kako bi predstavio svoj zvuk nekome ko te prvi put sluša i kako se on razvijao kroz vreme?

P: Moje produkcije su odraz jednog klinca sa snovima koji ponekad teško direktno izražava određene emocije. Nostalgija prema životu je prisutna, ali na pozitivan način, i većina mojih traka nastaje iz konkretnog trenutka ili perioda, što prirodno oblikuje njihovu atmosferu. S druge strane, volim da zamislim ''trenutak'' dok radim jer mi pomaže da unesem više namere u proces.

Opisao bih svoj zvuk kao šaren, sa snažnim osećajem tenzije i razrešenja. Postoji jasan fokus na sound design i na to kako elementi - čak i oni najsitniji - funkcionišu na sistemu. Uvek imam dancefloor na umu, ali mi je takođe važno da trake mogu u potpunosti da se slušaju i van njega. Veliku pažnju posvećujem strukturi; kako se traka razvija, njenom fraziranju i aranžmanu, tako da svaka nosi svoju narativnu liniju od početka do kraja.

Moja produkcija se dosta promenila kroz vreme. Ranije je bila zasićenija, slojevitija, gotovo gusta u svojoj strukturi, sa mnogo elemenata koji se bore za isti prostor. Sada me više privlači artikulisaniji ''call and response'' pristup, svesnije pozicioniranje elemenata i davanje prostora svakom da ''diše'' u miksu. Takođe sam prihvatio čitav spektar svog zvučnog identiteta, slobodno se krećući između različitih emotivnih i teksturalnih registara. Izdanje za Mord je više suzdržano i mračnije, fokusirano na tenziju, dok je ono za Hayes Collective mnogo svetlije, emotivnije i bogatije boj

Tvoj najnoviji LP City Drift izašao je za Hayes Collective. Možeš li nam reći nešto više o tom izdanju, priči iza njega i inspiraciji za trake?

(МАГЛА je ovom prilikom odlučila da obraduje neke od vas i pokloni 2 ploče Perfoovog najnovijeg LP-a ''City Drift'' na Hayes Collective! Pogledaj kako da učestvuješ u giveawayu).

P: To je, kao što sam već pomenuo, pokušaj da definišem najaktuelniju verziju sebe. Ukorenjen je u storytellingu, u prostoru koji deluje svetlo, emotivno i puno promenljivih boja, kao nešto što je stalno u pokretu.

Imao sam u glavi trenutke kada se noću vraćam kući posle treninga, vozim bicikl kroz grad dok se svetla pale svuda oko mene. Ili kada sam u kolima kasno uveče i posmatram kako se grad otkriva kroz boje. Ta ideja svetlosti koja se pojavljuje, nestaje i ponovo vraća postala je centralna nit albuma. Svaka traka je vezana za konkretan trenutak iz tog perioda. U tome ima nečeg nostalgičnog i poetskog - tih ''između trenutaka'' kada sve deluje da lebdi, pomalo zamućeno, dok slušaš neki lep ambijentalni podcast, ne razmišljaš, samo si tu. Kao što sam rekao, prilično sam nostalgičan i čak i najmanje stvari mogu duboko da me dotaknu. I tako ponovo pronalazim inspiraciju.

Možeš li da podeliš pet traka koje nisu techno, a koje se uvek nalaze u tvojim plejlistama?

P: Teško je izdvojiti samo pet… ali evo nekih koje su me najviše oblikovale:

Take Ten – Paul Desmond
So What! – Ronny Jordan
Nés Sous La Même Étoile – IAM
Too Long – Daft Punk
Get Up (Everybody) – Byron Stingily

Kada ''kopaš'' muziku, da li juriš određeni zvuk, emociju ili možda poznat osećaj ili atmosferu?

P: Pristupam tome kroz faze, kao kroz poglavlja, a svako je vezano za određeni trenutak koji mogu da zamislim tokom noći (ili dana). Tražim svaki dan i slušam sve. Čak i nasumične stvari ili one koje deluju potpuno ludo, jer moraš da prođeš kroz svašta da bi se iznenadio. Zatim pravim tri ili četiri plejliste mesečno: jednu opštu i ostale fokusirane na konkretne momente; laganije, čudnije, peak trenutke… Posle toga se vraćam i filtriram sve, zadržavajući ono što zaista želim.

Da li na tu potragu za atmosferom utiču i nemuzički izvori iz kojih crpiš inspiraciju - film, slikarstvo, knjige?

P: Ne nužno. Više je reč o onome što me okružuje - momentima u klubovima ili svakodnevnom životu, ili čak zamišljenim situacijama.

Da li te je život u Berlin promenio ili samo otkrio delove tebe koji su već postojali?

P: Berlin mi je definitivno promenio pogled na društvene odnose. Učinio me je mnogo otvorenijim, što je definitivno kontrast u odnosu na jug Francuske odakle potičem. Kada sam došao, nisam ni govorio engleski, što me je dodatno nateralo da se otvorim i proširim perspektivu. Naučio sam da više komuniciram, da drugačije razumem ljude i da budem strpljiviji. Život daleko od porodice i prijatelja bio je izazov, ali i važan deo sazrevanja. Berlin me je oblikovao i kao umetnika - kroz odnose sa ljudima, ali i kroz raznovrsnost i kvalitet događaja. To je ogroman izvor inspiracije. U tom smislu, rekao bih da je samo otkrio delove mene koji su čekali da budu razvijeni.

Kada si prvi put dolazio u berlinske klubove kao rejver, da li si zamišljao da ćeš jednog dana tamo i nastupati?

P: Nisam to zamišljao konkretno, ali sam taj trenutak sanjao mnogo puta. Korak po korak počinješ da osećaš da si sve bliže, da si na pravom mestu. Osvrćući se unazad, osećam ponos, ali i zahvalnost - prema sebi, ali i porodici i prijateljima koji su me podržavali. Najviše od svega, zahvalan sam što mogu da se izrazim u tim prostorima.

Koje si uverenje imao pre pet godina, a danas si ga prevazišao?

P: Mislio sam da stvari moraju da se dese brzo, da postoji neka vremenska linija koju moraš da pratiš. Vremenom sam shvatio da sve dolazi u svoje vreme i da je za nešto stabilno potrebno strpljenje, kontinuitet i poverenje u proces.

Imaš li neki ritual pre nastupa?

P: Kao veoma organizovan sportista pre treninga, imam svoje male rituale koje možemo nazvati navikama. Rezervna majica, voda levo, peškir desno. Možda deluje opsesivno, ali to je moja sigurna zona. Uvek nosim elektrolite, a za duže setove i hranu. Trudim se da izgubim osećaj za vreme i potpuno se prepustim trenutku.

26.04. debituješ na МАГЛА žurci u Beogradu. Šta si čuo o sceni i publici i kakva su tvoja očekivanja?

P: Sa par ljudi iz Srbije koje znam sam se brzo povezao - duhoviti su, strastveni i iskreni. O sceni sam čuo samo pozitivno od prijatelja i kolega sa scene. Očekujem snažnu i iskrenu energiju. Što se mene tiče, doneću istu tu iskrenost, i sa umetničke i ljudske strane. I naravno, nazravićemo rakijom jer sam čuo da je to ritual kod vas [smeh].