Secret Guset: Mojih 10 najboljih traka

Ovu sam dobio od jedne bivše devojke sa sjajnim ukusom! U tom folderu nazvana je kao Deep Dish track 1 (Toronto) i veoma dugo nisam znao pravi naziv, štaviše - i dalje mi ovako stoji! Često je pustim kad je peak-time i svi odmah odlepe, prosto neverovatna old-school progressive stvar, i vokali i melodija i energija i aranžman su neponovljivi.

Ahh, sjajni Paride! Obožavam njegovu minimal/deep house fazu iz ovog doba: prosta bas linija, conga loop, violina i vokalni sempl za koji mi je kasnije i sâm Paride rekao da je Marvin Gaye (I know flowers grow through rain, but how can love grow through pain?) Veliki pozdrav za Kristijana Šajkovića od koga sam traku i čuo!

Moj apsolutno najveći uticaj tokom tinejdžerskih dana i ranih 20-ih jeste Mike Skinner i njegov bend The Streets. Prvi singl sa prvog albuma Original Pirate Material pričao je neku priču iz kraja u nežnom UK Garage ritmu, sa dozom nostalgije i nade za bolje sutra dok se igra Sony i puši vutra, haha! Vrlo lepo ''sedne'' kao poslednja stvar u toploj letnjoj noći.

Ova traka zauzima visoko mesto na ovoj listi, prosto zbog efikasnosti u svojoj jednostavnosti. Inače, skupljam minimal/tech ploče iz ranih 2000-ih, i kupio sam je ''naslepo'' u Kini; samo sam video godinu i žanr i bilo mi je dovoljno. Slušali smo 45-ce na 33,3 RPM na gajbi i kada sam je prvi put pustio, moram sam da je vratim na 45 RPM, bilo je neverovatno! Roland TR-909 tomovi daju ritam basu, a mračna Moog melodija odvešće vas gde nigde niste bili.

Ceo album SoMe Anje Schneider je maestralan, a ova deep/minimal pesma služi mi da ''zakuvam'' i prelomim momenat u setu i restartujem energiju, jednom sam je iskoristio i kao opening track. Mistični Rob Birch, glavni vokalista kultnog Stereo MCs, maestralno vodi slušaoca svojim rečima, a neočekivana ritmika i aranžman prosto te teraju na ples; nikada mi neće dosaditi.

Meksikanac Robbie Akbal ima sjajan zvuk (imao sam priliku da ga slušam uživo na Tajlandu), a on i Britanac Aidan Lavelle stvorili su pravi dragulj u ono zlatno doba deep house muzike. Mislim da nikada više nisam čuo ovakvu stvar: četiri (da, četiri!) bas linije, perkusije u krug, vokalna fraza i synth pad uz mnoštvo trippy/spacey momenata imaju izuzetnu energiju, savršenu za momente pred svitanje.

Her Future Ghost je konceptualni album: Tim Green je zamislio dugometražni film i na tu projekciju smislio fantastičan electronica soundtrack različitih brzina i osećanja, vrlo sinematično. Ova numera bila je deo Maxi Singla zajedno sa još jednom sličnom, klupskom trakom, a prvi put čuo sam je tokom njegovog Mixmag In The Lab L.A. nastupa. Tada još neobjavljena, sigurno sam je bezuspešno ''šazamovao'' četiri dana bez prestanka te 2017… dok konačno nije izašla naredne godine za Cocoon. Mojoj sreći nije bilo kraja!

Opet te 2000-e, šta da radim, baš ih volim: negde sam naišao na ovu 10” ploču i odmah je kupio. Loco Dice Remix mi služi kao tool da pređem iz mračniji u svetliji zvuk jer ima tu mističnu notu na početku, veseo sub bass, prost minimal ritam i par vedrih melodija koje se razvijaju tokom desetominutne izvedbe.

Ovo je drugo izdanje ikada dvojca Âme, takođe ga imam na vinilu i iskopao sam ga tražeći muziku iz te magične dekade početka XXI veka. Ovaj put je prelepa deep-house stvar, dobro paše i u baru i u klubu; nekoliko vrlo sexy melodija, par modularnih bas linija, sve sprano sa mnogo efekata i jednom blistavom sekvencom violine na prelomu čine Shiro trakom van svakog vremena.

Opskurni electro-minimal-techno duo sa Sardinije čine Andrea Ferlin i Paolo Alberto Lodde (poznatiji kao Dusty Kid), i čitav opus vezan im je za izdavačku kuću Boxer Recordings iz Kelna. Ploču sam kupio u Moskvi pre osam godina, a ova pesma je kao skrojena za sitne sate: vocoder glas savršeno ide uz bas, potpomognut s nekoliko odjekujućih melodija, dok hi-hat ritam-mašine progresivno dodaje energiju. You can’t understand.