Stojche: Još se uvek držim svojih tradicionalnih metoda ''kopanja'' muzike

Stojche Cvetanovski je umetnik koji ume da te pogodi pravo u dušu sa dubokim dub i reggae zvukom, da bi te već u sledećem trenutku vratio na pod beskompromisnim Detroit technom. Produkcijom se bavi decenijama, a njegova ljubav prema vinilu je tolika da mu kolekcija ploča zauzima više mesta nego što bilo koja soba može da podnese. Iako je veliki deo svoje karijere proveo u Berlinu, a danas živi u Madridu, srce mu je i dalje neraskidivo vezano za rodnu Makedoniju. On nije samo DJ i producent, već čuvar onog pravog underground zvuka. Danas imamo čast da razgovaramo sa jednim od naših najozbiljnijih imena na elektronskoj sceni.

M: Sasvim slučajno pronašla sam tvoju Echowaves EP ploču u Hard Wax-u kao da si je namerno pustio ''ispod radara''. Razlikuje li se način na koji pristupaš svojim dub izdanjima u odnosu na techno?

S: Iskreno, nikada ne razmišljam unapred o tome kako da pristupim određenom albumu, ploči ili traci. Jednostavno se prepustim i pratim gde me trenutna inspiracija vodi. Ponekad na jednu ploču stavim potpuno različite stilove. To je i razlog zašto sam pokrenuo Tangible Assets: da bih uživao u potpunoj slobodi oko toga šta ću izbaciti. Moji uticaji su prilično široki, volim house muziku, electro, dub, reggae, soul, funk, ambient... Sve što mi muzički privuče pažnju utiče na mene na određeni način. ''Echowaves EP'' nije bio izuzetak. Ta ploča je izašla za lejbl Andreja Puškareva. On mi je dugogodišnji prijatelj i delimo zajedničko interesovanje za dub techno i muziku sa određenom dubinom, ehoima i tape delay-evima. Tako da je sve došlo vrlo prirodno. Koliko znam, EP je dobio dobru podršku, tako da smo obojica prilično zadovoljni ishodom.

M: Danas se muzika izbacuje konstantnim ritmom i nikada nije bilo više podžanrova i artista. Misliš li da zbog toga imamo ''više istog''(more of the same) ili zapravo postoji veća raznovrsnost? U kom podžanru trenutno vidiš najveći, a u kom najmanji potencijal?

S: U pravu si, danas postoji toliko podžanrova i stilova elektronske muzike da ni sam nisam svestan svih njih. Da me neko pita da opišem ili definišem šta je to Hypnotic Techno, Groovy Techno ili Obscure House, ne bih znao gde su tačno stilske granice koje ih odvajaju od drugih žanrova. Hiperprodukcija i ogromna količina muzike koja izlazi su očigledni. Ja se uvek držim svojih tradicionalnih metoda “kopanja” muzike: Obilazim prodavnice ploča, pratim newsletter-e onlajn prodavnica i distributera, slušam preporuke prijatelja i kolega, dobijam promo materijale i slično. Zaista me ne zanima da li je neki žanr ili podžanr trenutno u trendu ili “vruća tema”. Kupiću ono što mi se svidi, i jako me raduje što ima toliko novih talentovanih artista koji nastavljaju da prave vrhunsku muziku. To je ono što mi je na kraju dana najbitnije.

M: Šta misliš o ''influenserizaciji'' i elitizmu unutar klabinga? Kako u tom kontekstu gledaš na male klubove u poređenju sa velikim festivalima i gde više uživaš kao DJ, a gde kao posetilac?

S: Ako bih morao da biram, uvek bih izabrao klupsko okruženje. U klubovima malog i srednjeg kapaciteta obično pronalazim onaj pravi duh muzike koju volim. Ova kultura je s razlogom dobila ime ''klabing''. Zato je više nego važno da svi damo svoj doprinos očuvanju i podršci klupskoj sceni. Sve više klubova je pod pretnjom zatvaranja zbog ekonomskih problema, državnih politika i uspona velikih festivala koji direktno utiču na klubove i ugrožavaju njihovu egzistenciju. Srećom, još uvek imamo klubove koji su otporni na ove trendove, kao i festivale ograničenog kapaciteta koji posetiocima pružaju jedinstveno i intimno iskustvo. Za mene kao dj-ja, sve je u povezanosti sa publikom; ponekad ti određeni festivali pruže priliku da se povežeš sa ljudima baš kao da si u klubu. To je zaista prelepo iskustvo.

M: Danas tvoje ime srećemo u kontekstu lejblova kao što su Tangible Assets, Fuse, Mutual Rytm i Syncrophone. Ali šta je bio Argumento Music Group? Kako gledaš na taj period i šta je iz te priče opstalo u tvojoj današnjoj viziji muzike?

S: Argumento je bio prvi lejbl čiji sam bio suvlasnik, zajedno sa Aleksandrom Vidinovskim i Darkom Spasovskim (koji su nastupali kao Sound Diffusion). Nastao je kao zajednička ideja nas trojice da napravimo platformu preko koje bismo izbacivali našu muziku, ali i radove drugih artista. Pod krovom Argumenta okupili smo imena kao što su KiNK, Anton Zap, Marko Nastić, Echoplex, Life Recorder i Steven Tang. Lično, za mene je to bila škola gde sam naučio kako se vodi izdavačka kuća. Ceo taj proces - od pripreme izdanja i selekcije muzike, preko masteringa i urezivanja ploče, pa sve do dizajna i distribucije - za mene je veoma uzbudljiv i ispunjava me radošću. Za sada ne mogu sa sigurnošću da kažem da je Argumento završen projekat; pre bih rekao da je lejbl trenutno ''na čekanju''. Mnogi lejblovi su se ponovo pojavili nakon duge pauze, što je dokaz da bismo i mi mogli ponovo da ga pokrenemo.

M: Živeo si dugo u Berlinu, a sada si u Madridu. Kako bi uporedio noćni život ova dva grada kada uzmeš u obzir klubove (venues), publiku i sam zvuk? Da li je to uopšte uporedivo?

S: Mislim da noćni život Berlina nikome ne treba posebno predstavljati. Berlin je jednostavno evropska prestonica kulture, puna ljudi koji tu kulturu zaista žive, a ne samo konzumiraju. Proveo sam 13 godina u tom gradu i on će uvek biti moja druga kuća. Sa druge strane, Madrid takođe ima veoma dinamičan i vibrantan noćni život. Čak i radnim danima ima dosta žurki. Svakog petka i subote klubovi kao što su Fabrik, Bassement, Mondo Disko, Lab ili La Association ugošćuju lokalna i internacionalna imena. Postoje prodavnice ploča koje redovno posećujem, radio stanice koje promovišu andergraund dens muziku i ogromna zajednica sa velikim apetitom za tehnom. S obzirom na broj događaja, Madrid komotno može da stane rame uz rame sa gradovima kao što su Berlin, London ili Amsterdam.

M: Kada smo kod gradova, Madrid je prelep i pun kulture. Čime voliš tamo da se baviš, a da nije vezano za muziku?

S: Teško pronalazim slobodno vreme van muzike i studija. Čak i kada ga imam, uglavnom ga provodim sa prijateljima koje sam, na ovaj ili onaj način, upoznao kroz muziku. Baš je teško izbeći muzičke teme. Obožavam ulice Madrida, arhitektura je zadivljujuća i gde god da se okreneš, vidiš lepotu. Sunčano vreme i mentalitet me podsećaju na rodni kraj. Sve deluje tako živo. Nemam neki poseban hobi, ali volim da sednem sa prijateljima na dobar espreso na nekoj terasi, da budem u baru ili restoranu (ima ih mnogo i preeeeeedobri su), da odgledam fudbal u nekom lokalnom kafiću i slično. Ima još dosta toga što treba da otkrijem u Madridu, samo mi fali vremena.

M: Kako bi povukao paralelu između Beograda i Skoplja kada su u pitanju gradski duh, politika i kulturna scena?

S: Veoma su bliski u svim aspektima. Hajde da krenemo redom. Gostoprimstvo, mentalitet, srdačnost, tradicija, hrana, kulturne norme, pa čak i humor - sve je to identično ili jako slično. Ono što ugrožava te gradske vrednosti, koje su se čuvale generacijama, jeste to što smo dozvolili agresivnom primitivizmu da zagadi duh grada. Mislim da gomila državnih i privatnih medija u obe zemlje promoviše upravo to, umesto prave kulture koja ima pozitivan uticaj.

Zato ne mislim da smo videli mnogo koristi od političkih elita poslednjih decenija. Ne doživljavam ih kao desničare, konzervativce, levičare ili liberale, kako se već izjašnjavaju. Vidim ih kao jedan korumpirani klan, korumpiran od glave do pete. Ono što volim kod oba grada je to što iz Beograda i Skoplja izlazi toliko dobre muzike, kinematografije, imamo galerije, muzeje, restorane sa tradicionalnom kuhinjom... Moram da pomenem i to da Skoplje ima mnogo noćnih klubova, ali trenutno nijedan ne radi. Nakon tragedije koja se desila u Kočanima 16. marta prošle godine, svim noćnim klubovima u zemlji je naloženo zatvaranje. Vlada je zahtevala modernizaciju bezbednosnih mera i nadam se da će klubovi povratiti licence kako bi skopski noćni život ponovo oživeo. Ove godine se navršava 20 godina od mog prvog nastupa u Beogradu i osećam da su naše scene veoma povezane. Svakodnevno komuniciram sa beogradskim drugarima. Mnogo je artista sa obe strane granice koji nastupaju i u Skoplju i u Beogradu. Ima tu prostora za još više toga, i na regionalnom nivou jer taj potencijal koji imamo u celom regionu treba iskoristiti za podizanje saradnje na viši nivo. To će svima ići u korist.

M: Kakav ti je raspored za 2026? Šta se krčka u kuhinji?

S: Prilično je radno. Izlaze mi novi EP-jevi za Fuse i Tangible Assets. Imam i jednu traku za Arsenik Records na VA izdanju, još jednu za FIDES X, kao i nekoliko remiksa, tako da sam baš uzbuđen zbog 2026. godine.

M: Kao kolekcionar, da li ikada prodaješ ploče iz svoje kolekcije i da li bi to uopšte mogao da uradiš?

S: Dešavalo mi se to ranije da prodam ploče iz kolekcije, pa se predomislim, zažalim što sam ih prodao, pa ih opet naručujem i tako u krug. Desilo bi se da prodam ploču, a onda je čujem u klubu, shvatim da sam napravio grešku i na kraju je platim duplo ili trostruko više. Nakon što sam tu istu grešku ponovio bezbroj puta, odlučio sam da prestanem s tim, jer je to kao da prodajem deo sopstvene duše. Prodaja ploča iz moje kolekcije sada dolazi u obzir samo u slučaju da imam duplikat.

M: Imaš li neki ''guilty pleasure'' žanr ili pesmu koju potajno slušaš?

S: O, da! :))))) Klasici komercijalnog housea sa radija iz devedesetih me uvek podsete na detinjstvo. Stvari kao što su Stardust - ''Music Sounds Better With You'', Armand Van Helden - ''You Don't Know Me, Modjo - ''Lady'' i ostale... imam ih na vinilu u gajbi za slušanje kod kuće. Nema tu sramote! :))))

M: Da moraš da izabereš jednu ploču sa svog lejbla Tangible Assets da pustiš svojoj mami, koja bi to bila?

S: Definitivno moj prvi i za sada jedini album ''Urban Chaos'', Tangible Assets LP01.