CHUDO Festival, 04. i 05.09. u Nišu

Šta se desi kada se sastanu avioinženjer, filolog, menadžer u kulturi, antropolog i geometar? Desi se Chudo.

Matija Ilić, Darko Čedić, Nemanja Ćirić, Srećko Obradović i Igor Radošević u svojim poljima važe za uspešne profesionalce, a skupa stoje iza CHUDO Festivala. Ovogodišnje, drugo izdanje održaće se 04. i 05.09, a već 06. i 07.03., na više lokacija je preparty Thirty Hours of Something Else: trideset sati muzičkog programa u KC Grad, klubu Para i još dve lokacije, od kojih jedna i dalje ostaje tajna, a nastupiće DJ Swisha, Tapan i još sijaset imena...

U podužem veselom razgovoru, petorica ''čudaka'' objašnjavaju kako su dovde uopšte stigli...

Sada, već davne, 2015. Darko i Matija otpočeli su saradnju organizujući Hidden BG događaje – u napuštenoj kući na Voždovcu, da ne kažem squat, na redovnoj bazi dešavale su se svirke, kulturna zbivanja, žurke elektronske muzike sa nimalo naivnim imenima (X-Coast, Jensen Interceptor). ''Tako smo upoznali Srećka, pa je Nemanja svirao sa svojim bendom, Igor (Cosmic G) je puštao na toj gajbi… i vremenom smo se svi skontali'', kaže Matija.

Sledeći korak bio je festival. Kako kažu, taj skok se desio vrlo prirodno jer u okruženju nečeg takvog nije bilo; većina festivala mahom je komercijalna, a vrlo mali broj klubova imao je da ponudi nešto drugačije. ''Iz istog razloga odabrali smo Niš kao lokaciju'', dodaje Igor, ''možda je pre deset godina bilo manjih lokalnih festivala u unutrašnjosti Srbije, ali danas u okruženju toga nema. Niš je blizu mnogo bitnih gradova u regionu i savršen je za ovakav projekat koji smatramo kulturološkom prekretnicom.'' Darko podvlači i da Niš zaslužuje jedno Chudo, a i da su, sem Igora i Nemanje (rođenog u Perterburgu), poreklom iz manjih mesta. ''Svi smo za decentralizaciju'', smeje se Matija.

A u Niš se dolazi i zbog dobre hrane, i zbog nadaleko poznatog gostoprimstva, a sa izgrađenom infrastrukturom lako povezuje Sofiju, Prištinu, Kragujevac, Skopje…, nudi pristupačan smeštaj gostima, cene pića ne predstavljaju izazov - a lokacija je posebna čar. ''Pomoću ličnih poznanstava došli smo do napuštene fabrike za preradu kože, međutim, za ovogodišnje izdanje našli smo čak zanimljivije mesto, ali držimo se tog nekog industrijskog vajba'', govori Matija. ''Nama je 'raison d’etre' dihotomija mesta i ne-mesta: prostor za koji ni same Nišlije nisu znale da postoji odjednom postaje vidljiv, dobija novu funkciju i tako gradu i sugrađanima dajemo nešto zauzvrat'', kaže Srećko.

Kako funkcioniše ovaj veseli kolektiv? ''Tako što konverzacija napusti group chat i svi zapravo nešto uradimo'', objašnjava Matija, dok se Igor nadovezuje da sve što rade rade iz pasije prema elektronskoj muzici, i da se svojom raznovrsnošću i dugogodišnjim iskustvom dopunjuju u organizaciji (neko se bavi logistikom, neko šankom, neko dizajnom, a muzičke odluke donose zajedno). Pored te pasije postoji i jasna vizija kojom teže, a to je festival sa isključivo programom elektronske muzike. ''I to bez kompromisa'', naglašava Srećko. ''Neće mnogo ljudi kupiti kartu, ali oni koji hoce - znaju gde dolaze!''

Jedan od ključnih elemenata festivala jeste njegova potpuna nezavisnost. A šta to u praksi znači?
''Sve odluke koje oblikuju našu viziju donosimo sami, bez spoljašnjih uticaja i kompromisa'', objašnjava Darko. ''Ne zavisimo od gradskih ili državnih budžeta, niti od institucionalnih okvira - iza svega što radimo stojimo isključivo mi'', dodaje Nemanja.

Upravo ta samostalnost daje festivalu autentičnost, slobodu u kreiranju programa i odgovornost koju organizatori svesno i ponosno preuzimaju...

Negovanje zdravog okruženja, zajedništva i međusobnog poštovanja jedan je od temelja festivala. ''Da! Stay clean - Stay green. Na Chudu nema VIP zone; svi smo jednaki. Trudimo se da delimo iste poglede na svet kao i naši posetioci i tako stvaramo zajednicu kroz identitet Chuda. Ono nismo samo nas petorica, već i svi u organizaciji, kao i posetioci i učesnici'', ponosni su momci.

''Ljudi se vraćaju mestima zbog iskustava i sećanja. Da bi se to dešavalo na duže staze, neophodno je sagraditi zajednicu; sve kreće od nas - otvorena komunikacija, odnos prema zaposlenima, analiza grešaka… Zbog toga i smatramo da je prvo izdanje festivala bilo uspešno jer je proteklo u pozitivnoj, povezanoj atmosferi, a ta energija se prirodno prelila i na publiku'', kaže Nemanja.

Ta načela se mogu videti i na konkretnim detaljima: čistota okruženja i toaleta, akcenat na kvalitetnom ozvučenju koje je kroz čak pet indoor/outdoor konceptualnih scena gostima činilo da se osećaju prijatno i unutra i napolju - idealno za septembarske noći - dok je svakom izvođaču obezbeđen dvočasovni termin...
''Možda pola sata pre otvaranja kapija, pogledali smo se i shvatili da nemamo više šta bismo popravljali'', moglo se čuti kao zaključak

Prošle godine oko 40 domaćih i stranih imena predstavilo je svoj zvuk, a Darko ističe da su imali didžejeve sa svih kontinenata, sem Antarktika - Jane Fitz, Roza Terenzi, DJ Stingray 313, Nazar, Raredub i Ciel neka su od šesnaest inostranih, poseban akcenat bačen je na niške didžejeve, a sigurno najzanimljivije zamišljen je muzički program svake scene. Charm je služio downtempo i dreamy setove van žanrovskih okvira (poput Vladimira Ivkovića); Kiosk je tokom dva dana festivala prepušten organizacijama Radar i Sutra sa eksperimentalnijim pristupom (Breakbeat, UK Garage, Bass); Shell je, pak, držao fokus na technu; Library je pružao sinematično iskustvo izvan ritma (Kir, Schwabe); Hidden Stage predstavio je isključivo domaći lineup (Dakman, Rty, Vagabond) kao jedinstveni omaž počecima u onoj kući na Voždovcu.

Ostaje nam samo da sačekamo taj septembar da vidimo da li je baš svako čudo za tri dana...