(Through the) Eye of the Tiger: Zaronite u TTP 2.0

TTP

Nedeljama pokušavam da skapiram kako da započnem ovaj tekst, vraćajući se uvek na to da sam pre svega DJ i da nemam nekog preteranog iskustva u pisanju kolumni i novinarskih članaka; pa hajde da probamo nešto ovako - pisat ću o projektu TTP.

Ovu godinu mi je definitivno obeležio novi/stari projekat koji sam počeo sa svojim dugogodišnjim prijateljem i kolegom Dejanom Milićevićem. Neki mini siže cele TTP priče jeste da je Teenage Techno Punks nastao davne 1996. godine u Beogradu, u klubu Industrija. U jednom malom, zatvorenom krugu ljudi koji je u tom periodu izolacije i sankcija puštao muziku i skupljao ploče, Dejan i ja smo, kao mladi lokalni DJ-evi, odlučili da počnemo neku svoju ideju, pokušavajući time da prezentujemo ovu scenu u nekom najboljem mogućem svetlu. Iako smo bili dosta mladi i nismo baš znali u šta se precizno upuštamo, ono što nas je održavalo kroz godine jesu ljubav i strast prema muzici koju smo puštali. Jednostavno smo bili opčinjeni samom tehnikom miksovanja i, bez obzira na to što nismo imali puno ploča, pokušavali smo sa tim što imamo da izvučemo maksimum. Miksovali smo po ceo dan, spajajući nespojivo na najkreativnije moguće načine, time usavršavajući sopstvenu tehniku, po čemu smo kasnije postali i poznati.

(Marko i Dejan 90-ih)

No dobro, ova priča može da ide u nedogled, jer smo prošli toliko avantura i zezanja za ovih dvadeset i kusur godina da mislim da nema poente pričati dalje o istoriji, već bih fokus prebacio na nešto novo što radim.

TTP 2.0

Cela ideja iza ovog koncepta je došla iz zajedničkog provođenja vremena kod mene u studiju. Obzirom na to da mi je studio prilagođen snimanju muzike uživo, to dozvoljava dosta interesantniji workflow nego samo pravljenje muzike u računarskom softveru. TTP 2.0 je došao kao ideja posle jednog od naših zajedničkih jam sessiona u studiju.

Sam početak TTP 2.0 bio je dosta razočaravajuć; imam utisak da smo se vrteli nekoliko meseci u krug pokušavajući da se uklopimo i to jednostavno nije zvučalo onako kako želimo. Ono što me je održalo u ovome jeste savet mog dobrog prijatelja Marka Milićevića – Gramophondzie, koji je rekao da, ako već imam opremu, pokušam da nacrtam to što želim i onda to pokušam da napravim hardverski. Posle nekoliko meseci jam sessiona i proba došli smo do rešenja i počeli smo da produciramo sopstvene sekvence i loopove, koji će ujedno biti neka naša buduća produkcija (izdanja). Kada smo napravili određen broj loopova i melodijskih sekvenci, bilo nam je lakše da to integrišemo u jedinstven jam i da to zvuči kao smislena muzička celina, što nam je inicijalno i bila ideja.

Naš setup se sastoji od dve Allen&Heath Xone92 miksete, modularnog racka kojim baratam ja, u kome su četiri oscilatora, šest efekata u koje spadaju filter, LFO, dva delaya, reverb, brainshift (granular effect) i phaser. Uz sve to imam i dve effect papučice koje koristim po potrebi, kao i Elektron Digiton, koji predstavlja na neki način srce celog setupa. Elektron Digiton je 8 voice polifoni digitalni synthesizer koji je istovremeno i sequencer modularnog racka.

Sa druge strane, Dejan na dva decka kroz Traktor softver reprodukuje pažljivo odabrane loopove, na to dodajući ritam sa Roland TR8 drum mašine. Kako je Dejan poslednji u lancu zvučnog signala, njegova Elektron Analog Heat distorzija pravi malo masniji i dodatno krupniji zvuk. Suštinski, sve ovo se svodi na ono što smo prethodno pripremili u domenu sekvenca i loopova i na naš jedinstveni live jam. Koliko god možda ovo prosečnom čoveku zvučalo kao raketna nauka, imao sam potrebu da podelim sa vama jer me je ogroman broj ljudi pitao za setup koji koristimo i mislim da je ovo jedinstvena prilika da to podelim. Veliki broj ljudi je mislio da se naš setup bazira na Traktoru i softverskoj reprodukciji zvuka – a ono što želim da najavim jeste da do sledećeg nastupa iz setupa izbacujemo računar i nastupamo sa u potpunosti analognim setupom. Jednostavno smatramo da Traktor u celoj ovoj konotaciji nije dovoljno stabilan – ali je do sada predstavljao to što imamo i sa čime radimo.

Ono što je takođe inovacija jeste da TTP 2.0 dobija i trećeg člana u vidu vizuelnog umetnika Aljoše Dakića, koji će upotpuniti naš muzički performans vizuelnim efektima. Aljošu smo upoznali potpuno slučajno, tokom jednog od naših nastupa, a spojilo nas je dosta zajedničkih tema. Kasnije smo videli neke njegove radove i odlučili smo da počnemo sa njim da spremamo jedinstvene vizuale koji će nas pratiti tokom live izvođenja kako bismo publici predstavili jedan kompletan audiovizuelni doživljaj. Ono na šta bih takodje želeo da se osvrnem jeste utisak ljudi koji nas slušaju već decenijama i njihovo očekivanje da TTP 2.0 bude slika i prilika zvuka koji smo radili 90-ih godina, a mi se trudimo da u novom konceptu modernizujemo taj retro zvuk i da ga predstavimo na jedan inovativan i savremen način - sklanjajući se od samog puštanja ploča i konvencionalnog DJ nastupa.

Tokom 2020. godine očekujemo i prvo izdanje TTP 2.0 koje će biti ujedno i naš prvenac pod ovim imenom. Generalno volim da radim više različitih projekata u isto vreme, jer se dešava da radim u studiju neki duži vremenski period istu stvar i upadnem u loop iz kog ne znam da izađem, pa mi se ne sviđa ono što radim. Takođe mislim da je bitno za svakog artista da istražuje i ispoljava svoju kreativnost u više muzičkih pravaca, da se ne drži samo jednog te istog.

Ovaj projekat mi je posebno bitan i drag, jer je nastao iz ljubavi i dugogodišnjeg prijateljstva sa Dekijem, koji je bitna karika u mojoj karijeri i čije mi je mišljenje veoma važno. Jeste da u celom tom jednom umetničkom izražavanju ne vlada uvek potpuna sloga, nije lako biti u boy bendu i dosta često se tokom stvaralaštva dešava da se ne slažemo u idejama ali jednostavno ono što nas drži zajedno jeste baš to prijateljstvo i razumevanje koje traje već 25 godina.