Eli Brown: “Nadam se da sam uspio napraviti himnu od pjesme 'Believe'”

Pesma “Believe” je banger sa zaraznim, driving techno beatom i stihom “You’ve got to believe in something, why not believe in me?“, koji ne planira da se miče da Beatportove Top 10 liste, a ni uz naših ušiju. Njen tvorac je Eli Brown, a “Believe“ je samo vrh ledenog brega njegove karijere. Ispod površine se nalazi preko 20 godina bavljenja muzikom, postupni prelazak iz drum’n’bassa u tech house, a potom i u techno, a “usput” je stigao da sarađuje i sa Calvinom Harrisom na projektu Love Regenerator.

Eli Brown, inače Bristolac kojeg elektronika nikako nije mogla da zaobiđe, domaćoj publici se predstavio 2018. na Hideout festivalu, ni manje ni više nego tokom preludog zajedničkog seta sa CamelPhatom, Solardom i Mall Grabom. Na Hideout se ponovo vraća početkom jula, a potom će premijerno puštati na EXIT festivalu 7. jula, na mts Dance Areni, zbog čega, kako kaže, ima tremu.

Sa Elijem smo pričali o ovim predstojećim nastupima, korenima njegove muzičke karijere, i naravno – pesmi “Believe“, koju je objavio na Filth On Acid, lejblu Reiniera Zonnevelda.

m: Exitovoj publici ćeš se predstaviti u B2B setu sa Ilijom Djokovicem, koji je nedavno objavio nove pesme za Filth On Acid. Šta spremate? Neki odličan driving techno?

EB: Prvo, hvala što se odvojili vreme da razgovarate sa mnom, veoma sam uzbuđen zbog nastupa na EXIT festivalu! Da, Ilija i ja već nekoliko meseci ćaskamo o ovome. Mislim da su naši muzički stilovi prilično dobro usklađeni, tako da bi ovo trebalo da bude odličan prvi back2back. Jako mi se dopao njegov novi EP za Filth on Acid, trake su melodične, ali i dalje imaju istu jaku energiju koju i ja pokušavam da održim u svim svojim numerama. Imajući to na umu, mislim da će set imati dosta energije i jakih momenata koje i očekujete od nas dvojice.

m: U jednom od ranijih intervjua rekao si: “Uvek razmišljam o lokaciji na kojoj puštam, venue i masa su zaista jako bitni“. Prvi put stižeš na Exitovu mts Dance Arenu, jesi li upoznat sa magijom koja prati taj dancefloor?

EB: Baš tako, mislim da svi dobri DJ-evi prilagođavaju svoj zvuk i stil tipu publike i lokaciji. Na kraju krajeva, cilj je stvaranje najbolje atmosfere. Iako nisam nikada puštao Exitu, bio sam svedok atmosfere na mts Dance Areni kada sam došao na festival 2018. godine i potpuno me je oduševila. Biće sjajno, ali imam i prilično jaku tremu.

m: Uskoro se ponovo vraćaš na prelepo hrvatsko primorje i festival Hideout. Kakve utiske nosiš iz 2018. godine i da li imaš neka drugačija očekivanja četiri godine kasnije?

EB: Obožavam Hrvatsku. Nedavno sam nastupao na LMF festivalu u Zagrebu, i bilo je prezabavno. Hideout 2018. je bio sjajan jer tamo ima toliko DJ-eva i toliko mnogo žurki da u svakom momentu može da se desi neki prilično lud, spontan back2back set. Te godine sam puštao back2back sa CamelPhatom, Solardom, i Mall Grabom i bilo je nenormalno. Iskreno, nadam se da će ova godina biti ista takva.

m: Ovih dana si za Drumcode radio objavio mix, u kojem te je predstavio Adam Beyer. Kakav je osećaj dobiti priznanje od takvog autoriteta u techno svetu?

EB: Sjajno je kada neko kome se toliko diviš pušta tvoje pesme i poziva te na radio. Zaista sam već duže vreme težio takvoj vrsti priznanja. Nije lako preći u techno svet, i to je nešto na čemu sam zaista radio u poslednje dve godine, kako se moj muzički stil razvijao.

m: Čitajući ranije tekstove o tebi, često smo nailazili na konstatacije da deluje kao da si se pojavio odjednom, pao s neba, kao da se tvoj uspeh dogodio preko noći. Kako je zapravo izgledao tvoj muzički put? Kako si otkrio elektronsku muziku i scenu? Verujemo da u Bristolu to nije bilo teško.

EB: (Smeh). Voleo bih da je bilo tako lako i da sam uspeo preko noći, međutim, moj muzički put je trajao dosta dugo. Mislim da sam svoju prvu ploču izdao 2003. godine. Dok sam odrastao u Bristolu bio sam okružen rave muzikom i drum’n’bassom. Braća i sestre mojih prijatelja su išli na rejvove i davali nam kasete sa DJ setovima i to je ono što me je zaista navuklo na elektronsku muziku. Roni Size je “eksplodirao“ dok sam još bio u školi. Osvojio je prestižnu muzičku nagradu za svoj album “New Forms“, a pošto je bio iz Bristola, to je bila ogromna inspiracija i jedan od razloga zašto sam poželeo da se bavim DJ-ingom i produkcijom.

m: Prošao si različite žanrove – drum’n’bass, house, tech house, techno. Jesi li sebe pronašao u svim ili ti je neki od njih veća/najveća ljubav? Da li znaš u kom pravcu ćeš nastaviti?

EB: Odrastao sam slušajući rave i jungle, koji su prirodno napredovali u drum’n’bass, i to je žanr koji i dalje volim. Nažalost, nakon 15 godina bavljenja drum’n’bass-om odlučio sam da je vreme da prestanem, jer više nisam imao inspiraciju za to. Dok sam studirao, zaista sam se „navukao“ na house i techno, išao na Bugged Out! žurke u Velikoj Britaniji, gde sam i otkrio DJ-eve kao što su Luke Slater, Green Velvet i Dave Clarke. Kada sam poželeo da sam napravim nešto novo, prirodno sam “skliznuo“ u nešto što se uklapa u te žanrove. Moje rane produkcije su pripadale tech house žanru, ali mislim da su se definitivno oslanjale na tvrđi kraj ovog zvuka, verovatno zbog mojih korena u drum’n’bass-u. To je potom prirodno dovelo do toga da pravim techno poslednjih nekoliko godine, jer je to ono što me inspiriše kao DJ-a u poslednje vreme. To, naravno, ne znači da se neću vratiti tech house-u. Čini mi se da počinjem da stvaram sopstveni put negde između dva žanra, što je prostor u kome zaista uživam da radim.

m: Koji trenutak smatraš prelomnim u dosadašnjoj karijeri i šta bi izdvojio kao njen highlight? Šta bi smatrao ultimativnim uspehom u svojoj karijeri?

EB: Wow, to je baš teško pitanje. Mislim da je “XTC“ sa Solardom bio prekretnica, jer je ta pesma bila jako uspešna. U skorije vreme, izlazak iz pandemije mi je zaista dao mnogo fokusa i motivacije i doveo do stvaranja pesme “Believe“, koja je takođe bila velika prekretnica za mene. Zaista mi je pomogla da iskrčim svoj put u techno svetu. Definicija uspeha je nešto što smatram nemogućim, jer je to cilj koji se stalno menja. Neka bude da je ultimativni uspeh za mene to da budem inspirisan da stvaram muziku i da imam tu sreću da živim od toga, a svestan sam kolika je to privilegija.

m: Kakvo značenje za tebe imaju stihovi “You’ve got to believe in something, why not believe in me“? Smatraš li “Believe“ svojom najuspešnijom/najboljom pesmom do sada?

EB: Taj stih može značiti bilo šta i možete ga tumačiti kako želite. Za mene se tu radi o čvrstom stavu. Izlazak iz pandemije bio je težak period, a moj stil se drastično promenio tokom lockdauna, tako da sam osećao potrebu da napravim pesmu koja izražava jasan stav. Međutim, iako bih voleo da mogu da kažem da sam posvetio toliko razmišljanja tom stihu, istina je da mi se jednostavno dopao taj vokal i želeo sam da napravim klupsku himnu od njega. Nadam se da sam u tome i uspeo!

m: I za kraj, molimo te da izdvojiš pet svojih pesama kojim bi se muzički predstavio nekome ko te do sada nije slušao.

EB: Naravno. Poređaću ih hronološki, jer mislim da bih tako lakše definisao svoj muzički put nekome ko nije toliko upoznat sa mnom od mojih tech house početaka do novijih techno pesama. Takođe se nadam da ova lista pruža uvid u moju inspiraciju, opšti vajb i energiju iza moje muzike.