Ispod radara: CUBAN CHAMBER OF COMMERCE

Nastavljamo s rubrikom koja slavi nekonvencionalane artiste o kojima se nedovoljno piše. Nakon dvomjesečne pauze, odlazimo u (Beo)grad koji vrvi talentima čiji rad doprinosi razvoju regionalne clubbing scene. U desetom izdanju predstavljamo MC-a bivšeg hip hop kolektiva “Bombe Devedesetih” te DJ-a i producenta kompleksnih beatova današnjice. Brz na jeziku i plejerima - upoznajmo CCOC!

E: Pozdrav Žarko! ‘Ajmo krenuti s tvojim dugim umjetničkim imenom. Odakle inspiracija za Cuban Chamber Of Commerce?

C: Pozdrav Ela! Sećam se da ime nastalo u periodu mog loženja na taj neki OG evropski tehno, 2015. Hteo sam sebi da osmislim alias i neku godinu pre samog bavljenja DJ-ingom, inspirisan imenima kao što su Planetary Assault Systems (Luke Slater), British Murder Boys (Surgeon i Regis) i Civil Defense Programme (Sleeparchive). Postojala je neka priča da DJ Kanbo treba da pokrene svoj novi projekat kao Botswana Meat Commission i to mi je bilo baš preludo. Na jednoj bleji je Daki, lik sa kojim sam tada bio u rep grupi, spominjao upravo to i provukao 'Privredna Komora Kube' kao paralelu. Tu su mi se nekako sve kockice poklopile i eto mog imena.

E: Od 2014. bio si MC u poznatom srpskom hip hop kolektivu Bombe Devedesetih. Kako je došlo do toga?

C: Tako je. Preko interneta smo se nekako svi spojili. Ja sam fazon na prvoj bleji ikada sa Gudrijem i Dakijem bio ubačen u taj ludi rep kazan, kada sam došao na gajbu sa nekim nebuloznim tekstovima gde su njih dvojica bili u fazonu: 'E, ma mi snimamo ovo.' I snimismo.

E: Je li istina ono što su pisali drugi portali… da ste zaslužni za uzburkivanje strasti među techno velikanima?

C: Hahaha istina je jebote. Mislim koliko sam se u tom trenutku uplašio da će jebeni Beyer da nam ugasi YouTube kanal i potopi sav dotadašnji rad, jer je u jednom momentu nakon strajka koji smo dobili od YT-a, stiglo i neko upozorenje od advokata njegove izdavačke kuće gde nam se pretilo tužbom, toliko mi je i bilo do jaja jer se ladno prvi čovek Drumcode-a upalio zbog edita nekog trećerazrednog treka koji je izdao. Tu stvar ja nisam ni približno tako zamislio, ceo trek je ustvari produkt našeg producenta u to vreme, Dimitrija, lika koji fazon ne sluša elektronsku muziku. Cimao sam ga da odradi remixe naših pesama kako bi mogli da ih vrtimo na nastupima i sećam se da prve dve verzije autorskog instrumentala nisu bile naročito uverljive, tako da sam mu kao paralelu poslao prvu tehno stvar sa interneta i desio se BD Rejv. Pesmu smo na 3 miliona morali da obrišemo ali kul stvar je što se desio re-upload na nekom potpuno random kanalu koji nije monetizovan, gde je od tada do sada nakrcala skromnih 10 miliona slušanja.

E: Rap vs. trap, vječna rasprava. Kako gledaš na ta dva srodna žanra?

C: Pa kapiram da je nama na Balkanu usađena u kod potreba da klasifikujemo, delimo, definišemo i slično, i samim tim 'Rep i Trep' je tema koja je ovde aktuelna i dalje. Doduše dosta manje aktuelna nego pre par godina ali i sad ume da mi izleti neka prajsles definicija toga šta je šta koja me pošalje na spavanje bukvalno.

E: Kad su ti plejeri postali zanimljiviji od mikrofona?

C: U momentu kada sam ubedio sebe da sam rekao sve sto sam imao.To je naravno glupost, ali eto ispalo je dobro jer se ispostavilo da umem i da vrtim trekove. Mislim, lepo kaže Vox: 'Vrtimo par tema, keš, rep i Alpina', ali tada ga nisam skontao hahah. Ne može niko od nas da smisli sad nove neke teme za repovanje, jebiga, tu smo da se istripujemo što bolje možemo.

E: Negdje sam pročitala da je Tessela kriv za tvoj zvuk. To i dalje stoji?

C: Da, ali pre svega za oštrenje mog muzičkog ukusa je zaslužan Daki, najbolji ortak u tom periodu i bilo bi potpuno nezahvalno da sad taj credit ode Tesseli a ne njemu. Ali svakako i “Nancy's Pantry” zauvek omiljeni tjun. Bogojavljenje, ništa drugo.

E: Razlomljeni beatovi su ono po čemu si sve poznatiji. Kojem žanru pripadaš? Na bandcampu se vodiš pod experimental...

C: Najlakše je i najlogičnije mi je reći experimental jer imam brate fobije od tih žanrovskih definisanja. Automatski bih se osećao zaključano kada bih naveo jednu ili dve, 3 stavke, nije ni bitno. Muzika iza koje stojim je čist freestyle emocija u tom trenutku u kom je pravim. Uglavnom su to izlomljeni bitovi i uplift atmosfere, nikako nije muzika za zabadanje, to je sigurno.

E: A gdje i u čemu produciraš svoje stvari?

C: Nemam svoj studio, sve radim na kompu iz sobe, ponekad i iz kreveta, ali sad trenutno imam desktop pa sam primoran da sedim. Radim u FL-u 12 i 20, pokušavao sam u više navrata da skontam i druge softvere ali generalno imam problem sa koncentracijom pa me malo smara taj proces upoznavanja interfejsa i slično. Mislim, za sad mi odgovara sve što mi nudi FL, ne osećam potrebu da menjam DAW.

E: Dok se moglo u klubove, često si gostovao na partyjima pod palicom SUTRA kolektiva. Frendovi ste od ranije ili?

C: Prvo sam se povezao sa njima preko muzike i tu smo se skapirali na keca. Imamo isti cilj i žar i mogu slobodno da kažem da gajimo iste emocije prema određenim stvarima i eto tu smo sada, zajedno negujemo tu kulturu koliko možemo. Moj prvi zvanični gig pod ovim aliasom je bio u Saudovoj 'Sub Rosa' organizaciji eventova koja je fokusirana na nove izvođače koji smatraju da mogu da ponude nešto novo a realno nemaju opciju kako i gde. Žare je tu svima izašao u susret i većini nam je, ako ne i svima, to bio prvi put da nastupamo u klubu. On i Doki su baš legende i stvarno naklon do poda za sav trud i rad oko organizovanja zurki, dosta je to krvava i stresna prica kad nemaš nikakvu finansijsku potporu.

E: Kakav set je dobar set?

C: Uf, pa mora da bude nepredvidiv. Ili bar da ga ne nanjušim potpuno jer taj faktor iznenađenja je zapravo ono što čini set moćnim.

E: Nastupio si 2019. u zagrebačkom Mastersu s producentom iz Australije - Hence Therefore. Kako je to prošlo?

C: E bilo je baš strava. Zahvaljujem se ovom prilikom i drugarima i saborcima iz VOLTA organizacije što su me ugostili i stvarno jedva čekam da se opet družimo. A što se tiče same atmosfere i feedbacka publike: dim, znoj, manjak kiseonika i vrištanje. Idealno!

E: Možeš se pohvaliti i nastupom u klubu 20/44 s velikim Hodgeom...

C: Hodge je strašan selektor. Koliko je moćan kao producent, toliko razbija DJ setove. Skapirao je na keca da je beogradska publika bila spremna da pogine na densfloru te veceri i nemilosrdno je gazio klasike dve čuke. Očekivao sam doduše dosta veću posećenost ali dobro ko zna, možda nam se u budućnosti ponovo ukrste USB-ovi pa će pasti popravni, svakako jedno strava iskustvo.

E: Nedavno si pokrenuo svoj label - kesaparadoks. O kakvim se izdanjima radi?

C: 2019. sam odlučio da startujem platformu gde bi pre svega okupio talentovane domaće producente na jednom mestu. Nakon dva tri izdanja su se tu već pojavili stranci sa kul remiksima poput XIAO QUAN-a i Yung Acid momaka i evo na poslednjoj kompilaciji koja je izašla u decembru prošle godine su mahom strani producenti čiji rad trenutno brusi elektronsku muziku onako baš po mom i ukusu publike odavde. Trenutno je ceo rad lejbla fokusiran na digitalno izdavanje ali ne sumnjam da će se u budućnosti stvoriti adekvatni finansijski uslovi i za fizička izdanja. Ovako premijerno mogu da najavim dva forthcoming releasa koja ce se pojaviti na platformama do leta. Prvi je EP super talentovanog Tajvandjanina koji zivi u Londonu i radi muziku pod aliasom B E N N. I drugo izdanje je LP takodje veoma talentovanog producenta - Looting. Preporučujem čitaocima da overe njihove SoundCloud i Bandcamp profile, definitivno se neće pokajati.

E: Vlada corona, a ne clubbing. Kakav si po tom pitanju?

C: Kao i svi, šta da ti kažem što već nismo čuli bezbroj puta. Depra, depra i depra i još malo depre i to je to.

E: Sve jasno. A što se slušalo za vrijeme lockdowna?

C: Zapravo sam najmanje preslušavao klupsku ziku, uglavnom sam forsirao rep i narodnu muziku tokom karantina. Vrteo sam bezbroj Guccijevih albuma i tejpova iz 2009 - 2013 ere, kao i ostalih 1017 momaka, Vybz Kartela i Tommy Lee Spartu svakako, GBE staru ekipu prijatelja itd.

E: Neovisno o pandemiji, jesi li zadovoljan u kojem se smjeru razvija/la klupska scena u Beogradu?

C: Ma odlično. Sve je manje tih starijih lokalnih DJ-eva u koje sam do pre neku godinu mogao da uperim prstom kad bi pričali o sranje setu, dok novi divljaju i ruše sve pred sobom. Pokušavam da ispratim koliko god stižem svaki domaći DJ podcast, radio emisiju i slično i nemam oko čega da se žalim.

E: Znači li to da ostaješ gdje jesi ili svejedno planiraš selidbu u drugi grad?

C: Birao bih UK ako bih se selio na duže staze, ali da, trenutno ne razmišljam ni o kakvoj selidbi.

E: Young & Healthy je tvoja najslušanija stvar na SC-u. Zadovoljan?

C: U periodu Bombi Devedesetih sam nekako navikao sebe na desetine i stotine hiljada slusanja po pesmi tako da mi sad 7k i nije neki achievement, da budem iskren. Svakako, taj trek je dobio najveću zapaženost i redovno je čujem u DJ setovim. Poslednji spin je dobila od strane VTSS recimo, što nisam očekivao ali vrh!

E: Dotaknuli smo se “Rap vs. Trap” rasprave, pa moramo i “Underground vs. Mainstream”. Postoji li više ikakva granica između ta dva pojma?

C: Tanka je linija tu, poslednjih nekoliko godina još tanja rekao bih. Bezbroj je izvođača koji preko noći postaju svetske zvezde, da tako kažem. U repu je to dosta učestaliji momenat doduše ali postoji i gomila sličnih primera u elektronskoj muzici. Tu nema ničeg lošeg apsolutno, ako je kvalitetno i to ode u mainstream - kidanje! I definitivno bi državni budžet za kulturno uzdizanje (u šta ne moraju nužno da spadaju folklori) trebao da postoji.

E: Tko te u posljednje vrijeme od nucomer artista oduševio svojim radom?

C: Ta lista broji bezbroj artista stvarno. Imam utisak da se dnevno izrodi fazon 3 artista čiji rad ostavlja dubok trag u modernoj muzici. Od domaćih DJ-eva moram da izdvojim Malinu (7II), Mihajla (Am Hi), Miu (NA5A) i Ivanu (UBICA), čiji me setovi i produkcija previše inspirišu.

E: A na što si posebno ponosan kad je u pitanju tvoj rad?

C: Za sad je highlight “No, Stay Away” EP koji sam izdao za Molten Moods prosle godine i voleo bih da i ove godine izbacim izdanje za isto neku kul etiketu kao sto je MM.

E: Držim fige! Žarko, došli smo do kraja intervjua... Zahvaljujem na ugodnom razgovoru i hvala Bogdanu na ekskluzivi od fotografija. Čujemo se, vidimo se!