Ispod radara: SAUD

Nakon prvog izdanja sa SZCH (pročitaj intervju!), nastavljamo s mjesečnom rubrikom putem koje promoviramo regionalne izvođače (i fotografe) koji svojim radom oblikuju clubbing scenu. Ovog puta odlazimo u Beograd i iz prve ruke saznajemo kako pleše njihova scena! Žarko, poznatiji kao SAUD, na sceni postoji duže vrijeme… ali od prošle godine postao je jedan od najjačih i najtraženijih igrača na beogradskoj sceni (a i šire). Osim što kroz svoju rave platformu bukira top artiste i puni klub Drugstore, 2019. godinu zaokružio je nastupom na Boiler Roomu - i to s preko 10k pregleda na Youtubeu. Ako već nisi, vrijeme je da upoznaš moćnog SAUDA!

E: Pozdrav Žarko! Na sceni postojiš već nekoliko godina, ali pamtiš li onaj prvi javni nastup s kojim se sve zarolalo?

S: Prvi nastup kojim sam bio stvarno zadovoljan se desio u pokojnom prištinskom klubu Banhof, gde je moj dobar prijatelj Patrik (veeeliki shoutout) povremeno organizovao klupske večeri, i redovno bukirao beogradske izvođače. Mislim da je to bio treći put da sam tamo nastupao, u jesen 2016, a prvi put da sam zatvarao. Puštao sam posle starog drugara Marka Milosavljevića koji je iskusan dj i baš je bio oprao, ja sam bio vrlo inspirisan i raspoložen, a publika očigledno nabrijana i sve je prosto kliknulo. Moglo je da se oseti naelektrisanje u vazduhu, i od prve trake (Untold – Motion the dance) do kraja tako je i bilo. Dobio sam posle puno dobrih komentara, i to je bio prvi put da sam pomislio, ok, sve ovo možda i ima smisla.


E: Koliko se od tada tvoj stil žanrovski promijenio?

S: Menja se sve vreme, i mislim da je to ono što me kao DJ-a održava vitalnim. Neophodno mi je da se ne zadržavam previše u jednom mestu, a još bitnije da se te promene osete u komunikaciji sa publikom. Kao SAUD sam počeo od nekakvog asocijativnog, darežljivog tehna na oko 130-132, i promena je otad stalna. Oduvek mi je bio bitan intenzitet, fizikalnost i dinamika, kao i nepredvidljivost; modaliteti u kojima se te odlike pojavljuju se menjaju, naročito s obzirom na stalne promene kroz koje prolazi savremena klupska muzika. Trenutno me, između ostalog, dosta vozi savremeni trens nakalemljen na dekonstruisano nasleđe hardcore continuuma, nešto poput stvari koji prave Lyra Valenza ili J Sliwa, a pre tri godine bi mi 4 melodije bile previše za dvočasovni set. Isto tako, tempo koji mi prija se stalno menja, sada se možda najlagodnije osećam na oko 145-155, jer se oko te tačke motaju mnogi stilovi koje volim, i ovi jungle-techno hibridi, i razne half-step forme, i post-klupske drkalice iz Kine, Ugande, Egipta i Latinske Amerike koje su trenutno verovatno najzanimljivija klupska muzika na planeti. Sveukupno, može se reći da operišem u post-techno domenu, koji (kao i post-dubstep) ne označava žanr, nego kriznu epohu originalnog žanra kojeg te nove bezimene muzike revitalizuju.

E: Poznat si po tvrdim, ali izrazito plesnim nastupima… Kako beogradska publika reagira na takav zvuk i BPM-ove?


S: Mislim da reaguju sve bolje i bolje, naročito naše SUTRA rejv pleme. Evo za prvi rođendan smo, tačno za Valentinovo, doveli starog favorita Aquariana, za koga smo otvarali 7II (još jedan veeeliki šautaut, jedan od najvećih talenata naše scene) i ja. To je definitivno do sada bila naša najluđa žurka, gde bukvalno nije bilo momenta da se neko ne dere, ne vrišti, ne čupa kosu sebi ili bližnjem svom. Čast da zatvori imao je naš zagrebački brat Kornet iz sestrinske organizacije VOLTA, izvrtevši jedan od najboljih setova koje sam imao prilike da čujem par godina unazad, demonski divalj i moćan, totalni egzorcizam. Verovatno bi za većinu regularne klupske publike bilo gde na planeti taj set uglavnom bio too much (mada sam taj “too much” koncept nikad neću razumeti), ali od naših najvernijih rejvera smo dobijali isključivo oduševljene komentare tipa “nećemo vam ovo oprostiti” hahahah. Tu je bitno naglasiti, mislim da vlasnici klubova i promoteri, a i DJevi, u svojoj aroganciji i konzervativnosti nemaju dovoljno poverenja u sposobnost publike da prihvati ekstremnije zvuke (“seljaci kapiraju samo 4/4”, “nemoj mnogo mračno/tvrdo/štagod, otići će sve ribe” i slične logike), zaboravljajući da u toj ludoj igri u kojoj svi učestvujemo oni umnogome utiču na ukus i percepciju rejvera. Iskreno mislim da je ono što mi promovišemo kao SUTRA primer da to ne mora tako da bude, i ponosim se time i našom SUTRA hordom. Znam da posle ovakvih setova kakvi su se čuli za naš rođendan delu publike stvari neće više biti iste, da su se parametri nepovratno pomerili.

E: Zvuči kao dosta dobar rave! Koliko znam, SUTRA vodite ti i frend Dorian? Koja je tajna iza vašeg relativno brzog uspjeha i punih floorova? 


S: Daleko smo od najposećenijih, ta titula ipak ide nekim metronomskim tech-house i techno večerima, ali rekao bih da smo svakako među najvitalnijim programom. Dve-tri godine pre nego što smo Dorian i ja započeli SUTRA sam već radio žurke bez imena u saradnji sa Dragstorom. Aisha Devi, Eomac, Untold, Mumdance, Strahinja Arbutina, kao i E-Saggila na brodu 20/44 su bili neki od mojih bukinga, tako da smo imali krug ljudi koji nas je pratio i pre nego što smo sve imenovali. Druga osnova jesu mladi rejveri kojima posebno prija naš pristup, fokus na intenzitet i ludilo i žanrovsku neograničenost. Ta kombinacija faktora se ne može sresti ni na jednoj drugoj žurci u zemlji, a verujem i šire.

E: Osim clubbing večeri, vodite i radio emisiju pod istim imenom. Što je bilo prije - party ili emisija?


S: Krenulo je u isto vreme zapravo, jer smo Dorian i ja hteli od samog početka da napravimo širu platformu od proste klupske večeri. Imamo i mnoge druge stvari u planu, radionice, panele, festival itd. ali za sada su na čekanju.

E: Dosad ste doveli nekoliko jako zanimljivih, ali i opsukrinijih imena čija muzika nije za svačije uši. Kako publika reagira na vaš izbor artista? 


S: Najbolji feedback je imala rođendanska žurka sa Aquarian-om, naravno prvi SUTRA rejv sa Batuom, kao i Peder Mannerfelt koji je izvrteo fenomenalan, crowd-pleasing set sa ovakvim krajem. Najviše ljudi je očekivano došlo na našu najveću žurku do sada, kada smo u saradnji sa prijateljima iz makedonskog Desonanz festivala doveli Pessimista, Eomaca i jednog od najetabliranijih domaćih izvođača Ontala. Tu je bila zanimljiva dinamika: bilo je najviše ljudi do sada, blizu 400, žurka trajala skoro do 8, ali naši tvrdokorni fanovi su imali utisak da nekako to nije bila prava SUTRA žurka. Nešto se ipak izgubilo u povećanom obimu. Srećni smo što je apsolutno svaka žurka prošla super u smislu atmosfere i muzike, dakle onoga što je bitno. Finansije su već druga priča.



E: S obzirom da uvijek imate strano ime na lineupu, zanima me odakle vam novci? Imate li kakve partnere ili sponzore za svoje partyje?


S: Ne, jedini izvor finansiranja su nam prodate karte. Ponosni smo na tu nezavisnost, iako su nam tako očigledno limitirane mogućnosti, i obično znači da ja ni kao DJ, ni kao promoter ne zaradim ništa na našim žurkama – zapravo, češće budemo u minusu – ali to je ok. Voleo bih da se taj trud više prepoznaje i poštuje, jer DJ-evi zarađuju novac, agenti zarađuju, a na drugoj strani klubovi se muče a promoteri obično na gubitku kada se radi o promociji ekstremnijih događaja. Tako da - dragi rejveri, kad god ste u mogućnosti, platite ulaz za svoj omiljeni rejv.

E: Točno to! Kad smo već kod plaćanja, prije tri mjeseca nastupio si na Boiler Roomu i dijelio DJ pult s velikim Ancient Methods. Što je to značilo za tebe?


S: Značilo je puno, naročito pošto mi je to lično bio zajeban period i nisam baš imao optimalne okolnosti da se spremim. Nije najprirodnije nastupati pod onoliko svetla i sa kamerama u faci, ali sam relativno brzo uspeo da uđem u fazon i do kraja zapravo i uživao. Proveo sam dosta vremena spremajući se, jer je trebalo zadovoljiti nekoliko uslova: da predstavim sebe gde trenutno muzički stojim, ali i naš SUTRA kolektiv, i šire, našu celu malu scenu, a da ne bude to autistično, da ne ode u ego-trip, jer, kada zaboravimo na ljude koji to gledaju na ekranima, ipak puštam u klubu za 300-400 ljudi od kojih je većina došla zbog Ancient Methods. Kao što je Batu lepo sročio: “bitno je da publika može da oseti da je muzika na njihovoj strani”.

E: Kako su drugi s lineupa reagirali na tvoj set? 


S: Najveća pohvala mi je stigla kasnije od samog Ancient Methodsa, koji je ostao do kraja i pisao mi da je bio impresioniram setom, što iskreno nisam očekivao. Tek kasnije, kada su se kamere ugasile sam osetio kroz koliki sam stres prošao. Adrenalin se stišao i fokus opao, te me je odmah stigao umor jer sam puštao još dva sata do kraja žurke, kada se u impromptu b2b uključio i pretalentovani AM Hi (ljubibjat). Također, dobio sam i ubrzani kurs iz predmeta “Underground muzičke industrije: tržište i HR”, gde sam tek posle žurke saznao da niko od nas domaćih izvođača nije plaćen za taj gig, iako su se prodavale poprilično skupe karte. Naime, Boiler room naplaćuje svoju franšizu, i u toj nameštenoj igri između njih, kluba i artista ne ostaje ni simboličan iznos za (domaće) artiste, tj. ljude koji kreiraju sadržaj. Radili smo dakle za slavu i promociju.

E: Kad si već radio za slavu i promociju, jesi li nakon tog nastupa i gledane snimke dobio kakve sulude ponude / gigove?


S: Ništa za šta bih rekao da je suludo. U martu me očekuje nastup u Oslu i to je direktna posledica BR nastupa, a trebalo bi i Pariz i Berlin da se dese u narednim mesecima mada je o tome bilo govora i pre Boiler Rooma. Takođe i Bolonja ponovo, ali je to prijateljski dogovor na koji BR nije uticao.

E: Kad pogledaš sve skupa, jesi li zadovoljan trenutnim stanjem i scenom u Beogradu?


S: S jedne strane scena stoji puno bolje nego pre 3 godine, jer se značajno proširio broj talenata, ali u istom periodu je zatvoreno nekoliko upotrebljivih klubova. Trenutno Dragstor maltene jedini opstaje kao neko uporište oštrije klupske muzike, iako se i oni prilagođavaju realnosti tržišta. Ima još par klubova koji imaju solidne uslove ali su im problematični programi ili tretman DJeva i promotera. Definitivno fali prostora da svi ti talenti imaju prilike da bruse svoje veštine, ali u ovim ekonomskim i urbanističkim uslovima nije lako biti optimista. Drugi aspekat gde imamo još puno posla je izdavački i produkcijski output, naročito što se tiče najoštrije, savremene produkcije, mada su ozbiljni koraci napravljeni pokretanjem domaćih lejblova kepasaparadoks.Cuban Chamber of Commercea i Minor Adjustments Lil Tatya i Boleleea. Uz x4oc-a i Polaka, to su najzanimljiviji domaći producenti novije generacije. Veliki pozdrav za moju dragu braću.

E: Čisto znatiželje radi... kad vaša publika stiže u klub? Kad počinje party party? 


S: Generalno dolaze kasno, oko 1, 2, ali pokušavamo da ih navučemo raznim metodama da dođu ranije - karte su jeftinije pre ponoći, prvi DJ-evi su obično mlađi talenti čija ekipa će doći od početka, i ta nam strategija uspeva. Na tome baš insistiramo - muzika je strava od početka do kraja i ti talenti su sa dobrim razlogom tu.

E: I za kraj, kad te možemo očekivati u Zagrebu? Koji su ti planovi po tom pitanju?


S: Vrlo uskoro, u aprilu! Biću gost ZEZ festivala, na poziv organizatorke Nine Maštruko (Babilonske), i deliću veče sa Warrego Valles i VOLTA b2b-om Korneta i N/OBE-a. Lude glave jugosfere na jednom mestu, zajedno sa britanskim nojz duom Naked - jedva čekam, biće brutalno! Pored toga SUTRA će biti prisutna na narednom VOLTA rejvu koji radimo u dugoočekivanoj koprodukciji - briljantni Air Max 97 će 13og marta nastupati u AKC Medika u Zagrebu, a narednog dana u beogradskom Dragstoru. Neka to bude samo prva od mnogih saradnji!

E: Odlično, onda se vidimo pa i nastavimo ovaj razgovor :)

Žarko, puno ti hvala na ovome i hvala Matiji na stvarno vrhunskim fotografijama!