Ispod radara: Lil Taty

U petom izdanju mjesečne rubrike predstavljamo producenta s pet alijasa. Rad ovog osebujnog artista prepoznali su indieberlin i FACT Magazine, a njegove setove pustili NTS i Radar Radio. Osim produkcije, Miloš iza sebe ima i velik broj uspješno organiziranih partyja po Beogradu, a Sam Binga, Identified Patient, Mumdance, Emily Dust, Visionist i Cakes Da Killa su imena s kojima je imao priliku biti na lineupu. Ako još nisi, upoznaj se s ne tako malim Lil Tatyjem!

E: Pozdrav Miloše! Za start nam reci odakle ime Lil Taty i ima li ikakve veze s tvojom ljubavi prema hip hopu?

L: Ćao Ela! :) Ime moje sestre je Tatjana, pa je ekipa u nekom periodu počela da me oslovljava sa “Mali Tati”. Ime je ubrzo evoluiralo u Lil Taty i ja sam ga brzo prihvatio. Dakle nema nikakve veze sa hip hop muzikom već je omaž mojoj sestri koja je veoma uticala na moj muzički ukus, tako da je ona najzaslužnija što sam ovde gde jesam i hvala joj na tome.

E: Pozdrav sestri! Kako si točno 2013. godine došao na ideju DJ-inga?

L: Te godine jedan prijatelj je preporučio tadašnjoj urednici programa kluba Drugstore da me pozove da puštam (pozdrav za Ružu!). Ja nikada nisam ni planirao da budem DJ, ali mi se ta ideja baš svidela. Ruža me je povezala sa Vladom Krstićem (aka Vlada Majka, Zvonimir Koprivica) kako bismo napravili duo Del Bombers, i predočila svoju ideju da želi da napravi žurku gde bismo nas dvojica puštali punk, garage, surf, psychedelic rock, stoner i raznu drugu eksperimentalnu muziku. Kako smo slušali sve i svašta, veče se brzo otelo kontroli pa smo tokom godina uveli i hip-hop, raznu elektroniku i opskuritete, dronove, ambijent, noiz tehno, industrial...

E: Relativno brzo postao si često viđen gost u zagrebačkim klubovima. Stao si za DJ pult Sirupa, Mastersa, Medike i Funka. Imaš li favorita?

L: Svaki gig koji sam odradio u Zagrebu mi je bio bitan na sebi svojstven način. Nastup koji mi je pomogao da dalje “vajam” svoj stil se dogodio se upravo u Sirupu krajem 2014. godine, gde sam nakon Visionista odradio set kojim sam iznenadio i sebe i njega. Nastupi u Mediki su neverovatno iskustvo sami po sebi - pre toga nikada nisam imao prilike da boravim, a zatim i sviram u skvotu. Kao neke od omiljenih dodao bih i all-nighter u Funk-u kao i b2b sa Boleleejem u Mastersu.

E: Osim Hrvatske, možeš se pohvaliti i nastupima po Njemačkoj, Švicarskoj, Českoj, Austriji i Sloveniji. Kako dolaziš do takvih gigova?

L: Tako je, a mogu da kažem da je za dobijanje gigova najbitnija autorska muzika. Što više numera producent napravi i kasnije objavi, to je veća verovatnoća da će biti izbukiran (kako u lokalno, tako i u inostranstvu). U mom slučaju uglavnom sam bio bukiran u državama odakle su izdavačke kuće za koje sam objavio muziku; takođe su me bukirali i promoteri ili fanovi koje lično ne poznajem, a koji su na razne načine saznavali za moju muziku.

E: Prije 4 godine objavio si svoj debitantski EP za bečki record Ashida Park kojeg je pohvalio i FACT Magazine (čestitam!). Koliko dugo si radio “Marabu” i je li na kraju sve ispalo kako si zamislio?

L: Radio sam oko dve godine na tom EP-ju i naravno da nije ispao onako kako sam zamislio, ali sam posle svega i više nego zadovoljan. Kasnije tokom produciranja muzike sam shvatio da je nezadovoljstvo prema sopstvenom radu sastavni deo svakog muzičkog procesa.

E: Ako se ne varam, imaš ukupno pet projekata na kojima radiš. Na nekima si više, a na nekima manje aktivan što se tiče produkcije. Možeš li ukratko opisati o čemu se sve radi i po čemu se razlikuju?

L: Shvatio sam tokom godina da nema smisla da svu muziku koju napravim trpam u jedan isti koš, pa sam odlučio da se malo poigram sa imenima. Trenutno, uz Lil Taty, imam četiri projekta na kojima više manje aktivno radim.
BOTANIKA je moj drugi solo projekat i pod njim potpisujem sve što sam napravio na mašinama (SP404, Kaosspad, Pocket Operators, NanoLoop). Ovaj projekat opisujem kao organsku klupsku muziku, i te numere (upravo zbog toga što su nastale jam-movanjem na mašinama) nekad nemaju striktnu strukturu trake i često imaju nesavršenosti i greške.
Smetnja je zajednički projekat sa Bolelee-jem, i njega opisujem kao distorzirani birmingemski trip-hop. Dosta masno i glasno.
DJ ANNA KOURNIKOVA je moj treći alijas za koji ću uskoro objaviti i video spot koji je snimila moja sestra u Skoplju. Samo da naglasim da će muzika biti uglavnom gabber haha. I na kraju da spomenem TrTrTrTrTr (iliti nekada MLTGA) - techno projekat koji samo započeli raum.null, Rope i ja pre jedno dve godine. Za to vreme smo na mašinama izdžemovali nekoliko desetina pesama, pa se nadam da ćemo do kraja godine završiti i EP izdanje.

E: Tebi nikad nije dosadno. :) Što se tiče mixeva, tvoj MURK SoundCloud account broji preko 70 podcasta domaćih i stranih artista. Kako je došlo do toga i po kojem principu biraš goste?

L: Pošto sam veliki ljubitelj radijskih drama i emisija, podkast je došao prirodno i veoma sam srećan što iz godine u godinu prikuplja sve veći broj publike. Od skoro se u MURK uključio i Bolelee, pa sada i podcast uređujemo zajedno. Tražimo low key DJ-eve širom planete, uz poseban radar na region, a koji sa druge strane imaju neki svoj jedinstveni potpis. Pa ko zna, možda neko ko pričita ovo odluči da nam snimi nešto i pošalje.

E: Od prošle godine si i ponosan vlasnik (1/2) record labela pod imenom Minor Adjustments. Kako je započela ta priča i koji su vam planovi za dalje?

L: Za sada imamo samo jedan release i to je ANATEMA Vol.2, znam, logično haha :). Bolelee i ja smo rešili da napravimo izdavačku kuću kako bismo imali platformu da štampamo našu muziku fizički, ali i muziku prijatelja i nekih ljudi koje smo iskopali na SoundCloudu. Misija nam je jednostavna - da štampamo inovativnu klupsku muziku na sve moguće formate. Nas dvojica smo dugo hordovali trake i prošle godine smo skontali da imamo dovoljno muzike da objavimo kompilaciju. Na primer, Šćekićeve (SZCH, KOLPORTER) dve numere sa tog prvog tejpa mi je poslao još 2015. godine; ja sam ih tada samo puštao, nisam imao neki far-advance plan za lejbl. TANS, naš prijatelj iz Berlina, je spontano poslao neke slobodne trake nakon što je uradio MURK miks, vrlo brzo smo cimnuli Igora Blaževića (FTP UP, IGGY DOPE), a i nas dvojica smo konačno seli da jamujemo i oformili Smetnju. Od narednih izdanja najavio bih EP izdanje artista AB2088 koje ćemo štampati na mini-disc, tejp-kompilaciju WHITE WATERS i nastavak prvog tejpa - ANATEMA Vol.1.

E: Iza sebe imaš i nekoliko uspješno organiziranih partyja u klubovima kao što su Drugstore i Šećer. Koliko voliš tu stranu “posla” i imaš li na pameti kakve post-corona planove?

L: Nemam haha. Tokom poslednjih sedam godina sam izbukirao nekoliko artista, kako u saradnji sa drugim ljudima tako i sam, ali sam odlučio da prestanem time da se bavim jer su uslovi koji postavljaju klubovi prema promoterima stvarno katastrofalni. Situacija u klabingu nam je ista kao i sve u državi, a da bi se nešto promenilo smatram da su potrebne korenite promene sistema. Što se tiče odnosa sa klubovima - prvobitno postavljeni dogovori oko novca su često podložni promenama, i promoteri bivaju oštećeni. Takođe veliki problem predstavlja i to što lokalni DJ-evi neretko puštaju za “slavu”, ne dobijaju nikakav honorar ili pak ne dobiju obećanu sumu. Nije redak slučaj ni da promoter ostane na cedilu ukoliko je žurka neuspešna i mora da pokrije celokupni minus iz svog džepa. Nisam siguran da postoji osovno razumevanje vlasnika klubova odnosno preduzetnika, za to šta je sve potrebno da bi gostujući DJ svirao u jednom klubu, bukinzi postaju luksuz promoterima i okreću se lokalnim DJ-evima. Okretanje promotera više ka lokalnim DJ-evima jeste dobra stvar, ali je podjednako zdravo za scenu da ima i redovnih gostujućih bukinga. Iskreno se nadam da će se ovi uslovi prema promoterima (i svima koji se bave bukinzima) olabaviti i da će oni biti nešto jednostavniji za organizovanje.

E: Da, slažem se. A kakva je situacija na sceni bila prije lockdowna?

L: Naša scena je bogata neverovatnim talentima, neke sam već spomenuo u odgovorima iznad, a tu su još Zhe Pechorin, shaan, SUTON, Subsided i Schwabe. Scenu usporavaju primitivne politike lokalnih klubova, kao i nezainteresovanost sponzora pa i institucija za underground klupsku muziku - što dovodi do nemanja finansija za inostrane bukinge, pa se promoteri odlučuju da u svojoj režiji izvedu gig. Vodeća snaga ove scene jesu neverovatni entuzijasti, koji uprkos tome što dobijaju minimalnu ili nikakvu podršku od klubova, nastavljaju da rade bukinge i snalaze se uz pomoć štapa i kanapa: Rope (KRШ), SAUD (SUTRA) i SUTON (Inverza) su neki od primera.

E: Kad pogledaš sve skupa, jesi li zadovoljan životom u Beogradu? Jesi li ikad razmišljao o selidbi u drugu državu?

L: Mogu da kažem da jesam zadovoljan učinjenim sa moje strane do sada, ali mi stanje u državi i trenutna politička situacija užasno smeta. Svako ko je normalan i malo prati dešavanja na političkoj sceni Srbije je užasnut i zgađen od količine govana kojim nas konstantno polivaju putem medija. Ne mogu tek tako da prestanem da čitam o tome ili da gledam šta se dešava, zato što neposredno utiče na život mojih bližnjih i mene. Jesam razmišljao o selidbi u drugi grad, ali je nažalost teško odseliti se negde sa srpskim pasošem, jer se svrstavamo u zemlje trećeg reda. U svakom slučaju postaje veoma nepodnošljivo, i videćemo šta će sve još da se desi kulminacijom ove Covid 19 priče.

E: A kakva je situacija što se tiče posla? Gdje radiš i kako izgleda tvoj radni dan?

L: Radim za muzičku izdavačku kuću Universal Music Serbia, kao A&R manager za regiju. Svaki dan mi izgleda drugačije, sve zavisi šta je u tom trenutku u fokusu, a bavim se strateškim planiranjem i postavkom izdanja, komunikacijom sa artistima i koordinacijom aktivnih projekata.

E: Zvuči kao kul posao. Za kraj se moram dotaknuti tvojih tetovaža i pitati kad je pala prva, a kad će pasti posljednja? ;)

L: Prvu tetovažu sam dobio kada sam imao 19 godina i ne planiram da stanem! Rekao sam da neću tetovirati glavu, šake i vrat jer po iskustvu svoje porodice i prijatelja znam da nije jednostavno nositi tetovaže na takvim mestima upravo zbog svesti i predrasuda ljudi na ovim prostorima. Ali da budemo realni, istetoviraću se ceo, jer jednom se živi haha.

E: Baš to. Miloš, hvala ti na razgovoru i veliko hvala Marku Milovanoviću na odličnom setu fotografija! Čujemo se i nekad opet družimo!